Mrzim oktobar! Donosi hladnoću sa Karpata, pretvara sunčane dane u hladna, memljiva jutra i sumrake pune magle. Oktobar u ovako malom gradu je ogavan. Sivilo neba se pretače na hladne fasade zgrada, na lišće koje opada, na lica ljudi. Kada padne noć uhvatim sebe da me pritiska neki težak teret u grudima, nit’ si tamo nit’ si vamo. Gde si? Zaglavljen si između leta i zime. Kiša počinje da lije, ona ne prestaje da pada i danima zasipa grad. Ima li išta gore od kiše koja pada danima a hladno je. Ledi ti se krv u žilama, hladnoća se zabija do kostiju, ona reže.

Ovde je teško. Moja priča uvek ima nesrećan kraj i nije ništa manje nesrećna nego tvoja. Kada mi pričaš svoje probleme ja na moje breme stavljam i tvoje, tako nam je teže, skenjaniji smo, udruženi u tim govnima života. Naviknuti na njesra, na šamarčinu koju svakog dana popiješ od života, na pljuvanje u lice kada vidiš da je nekom dobro a ti uvek na nuli, nekad na kecu sa tendencijom vraćanja na nulu. Ne, bolje neće biti, taj nakurčeni stav koji imaš za sve i svakog je ok, tako se preživljava ovo govnjivo vreme.

Mrzim oktobar, donosi depresiju, donosi magle. Magle je teško preživeti u oktobru. Okuju ulice, hladne su, ne možeš videti kroz njih. Oktobar je teži i suroviji sa njma. Kada uveče krenem ulicama srećem grupe klinaca koji sa kapuljačama na glavama idu istim putanjama kojima idem i ja. Oni su mladi, u njihovim očima ne vidim sjaj. Mrzim oktobar.

Roland Garros je moj omiljeni teniski turnir. Pratim ga intezivno još od vremena kada je Gustavo Kuerten osvajao ovaj turnir. Roland Garros je svakako najteži teniski turnir na svetu a uzrok tome je šljaka, zemljana podloga na kojoj se igra najsporiji tenis i traži od igrača da bude maksimalno fizički spreman. Evo nekoliko zanimljivih činjenica koje je potrebno znati o ovom teniskom turniru.

Photo source: www.saidaonline.com

Turnir je dobio naziv po pilotu koji je nastradao u prvom svetskom ratu Rolandu Garrosu. Ovaj naziv teniski turnir dobija 1920. godine.

1891. godine je nastao ovaj turnir  i tih prvih godina  su učestvovali samo teniseri francuskih teniskih klubova tako da je ovaj turnir bio zatvorenog tipa. Dame su prvi put igrale 1897.

1925. godine je turnir postao otvoren za amaterske tenisere iz celog sveta a od 1968. godine turnir je otvoren za amaterske i profesionalne tenisere.

2007. godine uvedene su iste novčane nagrade za muškarce i žene.

Novčane nagrade na turniru su sledeće:

Pobednici Roland Garrosa i pobednice Roland Garrosa u singlu.

Kao izvor za ove informacije korišćena je  Wikipedija a na zvaničnom sajtu Roland Garrosa možete videti najsvežije informacije koje se tiču ovog turnira.

Nesreća ne bira ni vreme ni mesto da nas zadesi. Takav je bio i zemljotres koji je zadesio grad Kraljevo i okolinu. Tog trećeg novembra u dva sata po ponoći svi smo osetili podrhtavanje tla i nikom nije bilo prijatno. Kreće drmanje i onda dolazi onaj neprijatni trenutak kada moliš Boga da se isto umiri. Samo mogu da zamislim kako je ljudima u Kraljevu bilo strašno. Gledali su kako im pucaju zidovi, ruše se plafoni, razbija nameštaj po sobama. Sve što smo do sada gledali na televiziji ne može da opiše razmere štete koja je pogodila Kraljevo i okolinu.

Blogeri i korisnici društvenih mreža u  Srbiji su iz tog razloga pokrenuli  građansku inicijativu saGLASNI. Osnovna ideja, odnosno, građanska saGLASNOST zajednice je da utičemo na donosioce odluka u jedinicama lokalne samouprave da 50% planiranog budžeta za proslavu Nove godine odvoje za postradale u Kraljevu. Do duše, ne mogu da tvrdim da Majdanpek ima spektakularne dočeke novih godina, ali svakako se određena suma novca može izdvojiti za pomoć Kraljevu.

Ako ste saglasni sa akcijom možete pomoći na jedan od sledećih načina:

1. potvrdite nam svoju saGLASNOST pisamcetom na adresu saglasnost@saglasni.rs. Dostavite kontakt podatke i svoj logo.

2. obavesite svoje partnerske i kišobran organizacije o inicijativi

3. obavestite o inicijativi članove gradskih veća sa kojima ste u kontaktu

4. pustite svojoj mailing listi info o inicijativi

5. pratite nas na Facebooku, Twitteru (uz #saglasnost, #saglasni), na našem sajtu.

6. raspričajte o akciji.

Ovo je najmanje što možemo da uradimo kao pomoć Kraljevu. Široka građanska inicijativa je potrebna kako bi se prikupilo što više para za pomoć i kako bi se iskoristilo ovo lepo novembarsko vreme i pružena pomoć bila efikasnija. Zaboravite bar na trenutak na chatovanje na Face-u sa ekipom, glupe igrice i učlanjivanje u infatilne grupe tipa „Svi mi koji….“ i svojim gestom koji će vam oduzeti par minuta pružite podršku ovoj širokoj akciji.

Tog 03.08.2008. godine sam ostavio pušenje. Prošlo je tačno dve godine od tad. Posle 15 godina pušenja, elegantno i beskompromisno sam se oslobodio poroka. Kako sam to učinio? Za sve je „kriva“ jedna knjiga koja je učinila pravo čudo „Lak način da ostavite pušenje“ autora Allena Carr-a koja me je na čudesan način preobratila u nepušača posle samo 100 pročitanih strana. Iako sam i sam sumnjao u čudo, ono se ipak desilo.

Smatram da je čin ostavljanja pušenja za svakog pušača ličan, subjektivan. Pušio sam 15 godina i sada, nakon dve godine apstinencije, mogu da kažem da nije lako ostaviti ovaj porok. Sve se menja, navike i rituali koji su bili sastavni deo pušenja moraju nestati. Treba se izboriti sa krizama, treba uložiti mnogo truda, raditi na sebi, padati i ustajati da bi se pobedio ovaj porok. Činjenica je da je svaki ex pušač potencijalni pušač i dalje i da treba svakodnevno paziti da se ne poklekne u toj borbi.

Nakon dve godine od prestanka pušenja shvatio sam jednu gorku istinu. Pušači sa kojima sam se susretao u ovih dve godine su jako netoleratne osobe. Ima izuzetaka ali jako malo. Priznajem da sam i sam bio takav dok sam pušio, ali sada, iz ove vizure, vidim koliko je teško robovati cigaretama. Shvatio sam da svaka priča koja se vodi sa pušačima u vezi svakodnevnih situacija da mi npr. „smeta ako neko puši u mom stanu ili kancelariji“ dovodi do podsmešljivog stava prema meni. Na moje mučenje kada mi npr. ide dim u lice sagovornika na nekom javnom mestu a pušač to vidi, umesto da ugasi cigaretu on nastavlja nemilosrdno sa torturom. Najviše mi je žao male dece u okruženju pušača.

Kada se sve presabere, došao sam do zaključka da treba ulagati u svoju budućnost, u zdravlje za neke buduće dane kada treba biti spreman da se uhvatiš u koštac sa životom da da budeš zdrav, za sebe i svoju porodicu. Pušenje na duži period ruinira zdravlje, posledice nisu vidljive odmah ali svakako dolazi do njih. Ne želim da dajem savete pušačima koji čitaju ovaj tekst, ja sam svoju bitku dobio, ponosan sam na sebe i svakako sam postao bolji čovek zbog ovog čina.

Juče smo odlučili da posetimo Prerast, prirodni kameni most koji je  oblikovan milionima godina od strane same prirode. Nikada ga ranije nismo posetili, verovatno iz razloga što smo očekivali da je daleko i da se do njega teško stiže.  Pogrešili smo. Pitam se koliko je Majdanpečana posetilo Prerast? Smatram da ih je malo.

Prerast se nalazi u neposrednoj blizini Majdanpeka, 5 kilometara ka Donjem Milanovcu.  Tog dana je pobedila želja da se otkrije nešto novo i da se pobegne iz usijanog betona grada. Pretpostavljali smo da je Prerast daleko od puta i da se treba pešačiti nekoliko kilometara kroz gustu bukovu šumu i da se treba uspinjati uz neke hridine. U svemu smo pogrešili. Prerast se nalazi na samo 800 metara od puta i lako je stići do njega. Treba pregaziti na nekoliko mesta malu rečicu (ne znam joj ime) i stići do zadate destinacije. Ono što nam je odmah upalo u oči jeste činjenica da smo sreli nekoliko stranaca koji su se upravo vraćali sa Prerasta. Jbt. stranci ga posećuju a mi koji celog života nekoliko kilometara od ovog mesta, prvi put obilazimo ovu prirodnu lepotu. Packe je bio inicijator svega (Vanju i mene nije bilo teško nagovoriti da krenemo u avanturu), a kao razlog posete bila je emisija Jovana Memedovića koji je snimio  baš o Prerastu. U emisiji Prerast izgleda tako mali, gotovo da se svod ovog mosta može rukom dohvatiti ali kada smo se našli ispod njega, u trenutku smo se razuverili. Most je visok oko 150 metara i predstavlja impresivno delo prirode.

Ispod Prerasta protiče mala rečica koja pravi prirodne kade od kamena koje su nas takođe zainteresovale. Očas posla smo poskidali patike i krenuli bosim nogama kroz rečicu da se osvežimo. Packe je otišao korak dalje pa je rešio da se ceo osveži u jednoj širokoj kamenoj kadi.

Ono što je jako pokvarilo celokupan utisak je činjenica da je prilaz samom Prerastu jako težak, neobeležen, treba se probijati kroz gustu travu rizikujući da vas nešto ne ujede ili polomite nogu. Nadležni (pretpostvavljam da je to Turistička organizacija opštine Majdanpek), ništa nisu uradili po pitanju ovog problema. Na samom prilasku Prerastu nema table koja bi vas uputila ka njemu (u jednom delu šume izlazite na raskršće i tada treba da nastavite levo), i koja bi vam dala generalne informacije o ovom prirodnom fenomenu. Lepo je sve to predstaviti na slikama, brošurama, ali se o prirodnim lepotama treba brinuti i na licu mesta. Turistima treba omogućiti da na civilizovan način posete ono što im nudimo, nadam se da se oni stranci sa početka teksta nisu izgubili negde u šumi???

Ovaj blog počinjem sa hroničnim bolom u desnoj nozi a koji je posledica neke vrste uklještenja kičmenih živaca. Ja neću kao naš ministar zdravlja otići na operaciju diskus hernije i rešiti svoj problem u vezi leđa u nekoj od zemalja zapadne evrope već ću se prepustiti lokalnom iscelitelju koji će me osloboditi bolova metodom lečenja koja se prenosi u njegovoj porodici sa kolena na koleno.

Priključujem se akciji koju je za 07.07.2010. pokrenula drugarica blogerka Mahlat očigledno revoltirana bahatim ponašanjem ministra zdravlja i svim aferama koje prate njegov rad.

Ovo je link ka facebook grupi za davanje ostavke ministra zdravlja.

Evo i strane na kojoj se iznose podaci zašto ministar treba da podnese ostavku, strana je dobro argumentovana.

Juče mi je stigao cirkularni mail od jednog druga koji navodi razloge zašto ne treba plaćati RTV pretplatu i kako smo svi obmanuti od strane EPS-a, RTS-a i države a u vezi famozne pretplate. Evo tog maila:

Prošlo je blizu dve godine od kada sam ostavio pušenje. Bez foliranja da s vremena na vreme zapalim cigaretu kako to većina pušača u pokušaju radi, apstinent sam dvadeset i jedan mesec. Bio sam pušač petnaest godina i svi moji pokušaji su bili neuspešni do trenutka kada se u mojim rukama našla jedna fotokopija knjige autora Alen Carr-a koju sam pročitao tog trećeg avgusta 2008. godine i beše to dan kada sam se oslobodio ove velike pošasti.

Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu objavljen 07.05.2010. godine u Službenom glasniku Republike Srbije počeo je da se primenjuje 15.05.2010. godine. Ovaj zakon je u potpunosti zamenio prethodni Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama koji se pokazao kao neučinkovit i gotovo da se retko ko pridržavao istog.

GDE JE STROGO ZABRANJENO PUŠENJE!

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu decidirano  u članu 3. stav 5. navodi da ne postoji mogućnost pušenja u zatvorenim prostorijama sledećih delatnosti:

• državna uprava i lokalna samouprava;
• zdravstvena zaštita;
• vaspitanje i obrazovanje;
• društvena briga o deci;
• socijalna zaštita;
• kultura;
• sport i rekreacija;
• proizvodnja, kontrola i promet lekova;
• proizvodnja, smeštaj i promet životnih namirnica;
• društvena ishrana;
• mediji i prostor u kome se obavlja snimanje i javno emitovanje;
• sastanci i javna okupljanja građana.

Prilično dugačak spisak zatvorenih prostorija u kojima je zabranjeno pušenje, zar ne? Sećam se da je prethodni Zakon dozvoljavao da se moglo pušiti u prostoriji prethodno određenoj za pušenje i prvih nekoliko dana taj zakon se šatro primenjivao ali posle su se stvari vratile na staro i nikoga nije bilo briga za poštovanje Zakona, vratila se stara rutina pušenja gde god se stiglo. Napred navedeni spisak zatvorenih prostorija u kojima vlada totalna zabrana pušenja je stvarno impresivan. Nadam se da će nadležni inspekcijski organi beskompromisno raditi svoj posao i da će jako udariti po opštinama, školama, zdravstvenim ustanovama, sportskim objektima. Nadam se da će se većina vas koji čita ovaj tekst složiti sam mojim mišljenjem.

ZANIMLJIVO?

Zakon sadrži i neke zanimljive detalje. U članu 9. stav 1. tačka 2. stoji da je pušenje dozvoljeno u prostorijama u kojima borave „pacijenti specijalnih bolnica za lečenje psihijatrijskih bolesti, odnosno pacijenti psihijatrijskih odeljenja“. U stavu 4. istog člana stoji da je pušenje dozvoljeno „u ustanovi za izvršenje zavodskih sankcija u prostorijama u kojima borave lica u istražnom postupku, odnosno lica kojima su izrečene zavodske sankcije propisane zakonom“. Kad je kriza pušiti se mora. Scene u filmovima gde psihijatrijski bolesnici puše ko sumanuti kao i oni protiv koji se vode istražni postupci nisu klišeizirani i svakako svoju potvrdu imaju u realnom životu.

KO VRŠI NADZOR?

Član 21. kaže da sprovođenje zakona nadziru:

• Ministarstvo, preko zdravstvene inspekcije, sanitarne inspekcije i inspekcije nadležne za lekove i medicinska sredstva;
• Ministarstvo nadležno za poslove prosvete, preko prosvetnih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za poslove rada, preko inspektora rada;
• Ministarstvo nadležno za poslove trgovine i usluga, preko tržišnih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora;
• Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, preko inspektora za preventivnu zaštitu.

Spisak svih navedenih inspektorata jasno ističe činjenicu da je država rešila da pokrije široku oblast delovanja i da gotovo u svakom sektoru ima kontrolu nad sprovođenjem zabrane pušenja. Ovi inspektorati će organizovano pristupati kontrolama i deliće inforamcije između sebe.

KAZNENE ODREDBE

Novčane kazne se kreću u rasponu  od 5.000 dinara do milion dinara. Prekršioci koji direktno konzumiraju duvanske proizvode će platiti najnižu kaznu a posebna priča su kazne koje se odnose na pravna lica koja mogu biti kažnjena novčanim kaznama od 500.000 do milion dinara za više situacija u kojima se ne sprovodi ovaj zakon.

Iskreno se nadam da će se ovaj Zakon dosledno i beskompromisno primenjivati. Država će svakako imati koristi ako se smanji broj pušača. Koliko samo para ode na lečenje bolesti koje nastaju kao posledica pušenja?  Postavljaju se mnoga pitanja na koje statistika može da odgovori precizno i jasno. Bilo kako bilo, videćemo u narednom periodu kako će se stvari odvijati. Svakako bi trebalo nekoliko puta odrapiti prekršioce po džepu (pravna lica) i to objaviti na medijima. Prosto je neverovatna činjenica koliko mediji imaju hipnotično dejstvo među narodom, jedna takva vest objavljena na drugom dnevniku RTS-a bi svakako dovela do toga da svi poveruju u činjenicu da se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu mora početi primenjivati i da nema zezanja sa državom.

Danas, 18.12.2009. godine u 19 časova sastali su se skijaški entuzijasti grada Majdanpeka okupljeni oko ideje ponovnog osnivanja skijaškog kluba „Starica“. U kafani kod Delića, u bivšem Domu rudara okupilo se nas devetorica. Ovaj skup je bio prilično neformalan i predstavljao je pripremu za osnivačku skupštinu koja će se održati 21.12.2009. godine u 19 časova u prostoriji skupštinske sale u Mesnoj zajednici u Majdanpeku.

photo by paun es durlić

U prilično opuštenoj atmosferi, u kojoj je čini mi se bilo i onih skeptičnih na celu ideju osnivanja kluba i onog što ljudi okupljeni oko njega mogu uraditi, konstatovano je da će se Skijaški klub zvati „Starica“ (za one koji ne znaju Starica je planina koja se nalazi u neposrednoj blizini grada). Od skijanja ove godine na terenima skijališta Rajkovo u Majdanpeku, na žalost nema ništa. Ipak, osnivanjem ovog skijaškog kluba mnoge se stvari mogu pokrenuti u pozitivnom smeru a koje se tiču skijaškog sporta u Majdanpeku. Osnivanjem skijaškog kluba, skijaški entuzijasti stiču pravo da se bore za skijanje u Majdanpeku, dobijaju moćno oružje protiv aktuelne birokratije koja je svojim nedomaćinskim ponašanjem dovela do propasti skijaškog sporta u Majdanpeku.

Ujedinjeni možemo da pokrenemo pozitivne stvari koje se tiču skijaškog sporta u Majdanpeku. Glavni cilj će biti da se staze osposobe za narednu skijašku sezonu, bez obzira na sve. Potrudićemo se da se redovno podnose izveštaji skijaškom klubu i zainteresovanim građanima šta se uradilo po pitanju skijališta iz meseca u mesec. U toku je izrada i sajta skijaškog kluba tako da će u narednom periodu biti postavljen na mrežu i tamo ćete moći da dobijete informacije o skijanju. Ono što raduje u celoj situaciji je pozitivna energija među mladima koji su željni skijanja i među starim skijašima koji pružaju podršku da se skijaški sport ponovo vrati u Majdanpek. Vreme je da neke stvari postavimo na svoje mesto.

Veliki talas nezaposlenosti zapljusnuo je Majdanpek poput Cunamija pred sam kraj ove 2009. godine. Ustaljena novogodišnja atmosfera, koja je uvek asocirala na najbezazleniji period godine kada je Majdanpek tradicionalno i najlepši,  rasplinula se poput balona sapunice. Radnici Zlatare Majdanpek očekuju stečaj, teška je situacija i u Fabrici bakarnih cevi, radnici Opštinskog suda Majdanpek i radnici Opštinske uprave u Majdanpeku očekuju takođe otpuštanje, prilično sumorna atmosfera među radnim narodom nekada moćnog Majdanpeka.

photo source: www.labin.com

Za zadnjih godinu dana u Srbiji je bez posla ostalo 250.000 radnika. U mesecu novembru se na birou rada prijavilo čitavih 19.798 osoba. To su mahom ljudi koji su u zrelim godinama i koji nemaju novca da pokrenu neki biznis. Šta uraditi u Srbiji kada ostanete bez posla???

1. NAKNADA – Radnik se treba javiti kod Nacionalne službe za zapošljavanje gde može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu, i to u zavisnosti od visine primanja koja je imao dok je radio, od 12.000 dinara do 24.000 dinara u periodu od godinu dana. Ako se zaposleni opredeli za osnivanje samostalnog biznisa (koji će sasvim izgledno propasti pre ili kasnije jer će ga država osušiti svojim nametima), nezaposleni koji se opredelio za ovu opciju može dobiti jednokratno ceo iznos naknade a može konkurisati i za kredit kod Fonda za razvoj Republike Srbije.
2. OBUKA – Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje obuku za razna zanimanja i to putem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Ove godine je upisano oko 3.000 ljudi a kursevi traju do šest meseci. Pre svega najviše je ljudi zainteresovano za zanimanja servisera računara, turističke vodiče, kozmetičare. Završena obuka ne znači automatski i sigurno zaposlenje.
3. SUBVENCIJA – Ako lice želi da pokrene privatan biznis može da očekuje subvenciju u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara radi adaptacije ili kupovine poslovnog prostora ili nabavke osnovnih sredstava za obavljanje delatnosti.

Ko se zajebe pa pokrene biznis očekujući da će od države dobiti novčanu pomoć kroz kredite može sasvim lako da izvisi za novac, pri tom se debelo zadužujući. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je 29. juna ove godine saopštilo da je program subvencija za pokretanje posla u 2009. godini završen. Dodeljeno je 2.822 kredita a da bi kanditati mogli da dobiju kredit, morali su da otvore svoje radnje ili preduzeća. Za neophodnu dokumetaciju trebalo je izdvojiti oko 50.000 dinara, trebalo je priložiti biznis plan(ko ne zna da ga uradi, a mnogi ne znaju, plaća izradu istog). Dok čekaju na ove kredite preduzetnici svakog meseca trebaju da uplate doprinose i poreze, u proseku od 12.000 do 15.000 hiljada dinara. Kada se saberu svi ovi rashodi ljudi potrođe čitave otpremnine i tako da naredne godine ne mogu da konkurišu za kredite jer više nisu početnici. Prilično pokvarena igra države prema preduzenticima u pokušaju.

Priča se odvija dalje pa tako imamo sledeću situaciju, i ako pokrenete biznis (radnju u zemlji Srbiji) niko vam ne garantuje da ćete se održati na površini i početi da privređujete. Mnoge radnje se zatvore i pre nego što im kupci zapamte ime. Ova pojava je izuzetno ispoljena u Majdanpeku.

Srbi olako dižu ruke od biznisa pre svega zbog velikih nameta države. Država je skupa. U Srbiji su prilično veći porezi i doprinosi nego u regionu. Privrednici plaćaju skuplju struju, gas i vodu. Ako je neko početnik u poslu i tek treba da razvije biznis, banke ga neće kreditirati.

Hteli mi da priznamo ili ne razvijati biznis u zemlji Srbiji je prilično nezahvalan posao.  Vrata Evropske unije se polako otvaraju za naše građane što će dovesti do velikog egzodusa radnika na zapad.  Za kraj ću vam ispričati jednu anegdotu koju sam čuo od mog druga koji je na „privremenom radu u Austriji“. On je otac troje dece, napustio je pre par godina siguran posao u Rudniku Bakra Majdanpek. Kada je otišao za Austriju imao je jako težak period prilagođavanja, odvojen od porodice pomišljao je da se vrati nazad. Njegov brat mu je dao praktičan savet u tim trenucima kada se lomio: „Slušaj, koliko god da je dobro u Srbiji,  ovde će uvek biti malo bolje.“ Nakon toga, ubrzo je sredio papire za sebe i porodicu i napustio je Majdanpek i Srbiju.

izvor: Večernje novosti (pisano izdanje)