Pišem ovaj blog post – recenziju slušajući vanvremensku „Riders of the storm“ grupe The Doors, negde iza ponoći. Napisati recenziju za dokumentarac „When You’re Strange“ predstavlja pravo malo zadovoljstvo. Reditelj Tom Dicillo je uradio odličan posao. Ceo film prati jedna hipnotička atmosfera verno prenesena sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Film je sastavljen od snimaka koji prate rad grupe od 1965.  do 1971. godine kada je Jim preminuo u Parizu. Kao centrala ličnost kroz ceo film provlači se Morrison, kao lepak koji je držao band na okupu, velika rock zvezda. Njegov haotični život lepo je prikazan za tih 6 godina koje su prikazane u filmu. Ovaj dokumentarac je prevashodno snimljen od slabo poznatih snimaka banda. Režija je odradila odličan posao i bukvalno gledanje ovog filma vas prenosi u vreme kada su Dorsi svirali. Narator u filmu je Johnny Depp koji neusiljeno pripoveda priču o bendu.

Film je protkan poezijom i harizmom Jima Morrisona. Ceo taj filmski predložak se temelji na radu ovog sjajnog umetnika. Jim je  predstavljao lepak koji je održavao Dorse na okupu. Sirova energija koja je samo na momente bila kanalisana od strane ostalih članova benda. Sam rad benda je prikazan na filmu. U početku karijere  Jim je zagonetan, nije toliko nagrižen alkoholom i drogama ali kako band ostvaruje uspeh Jim se menja, teško je kontrolisati njegov ego, postaje skandal majstor i bezobrazno provocira američki sistem vrednosti. Film obiluje nekim činjenicama u vezi benda koji su malo poznati javnosti ali takođe i dokumentarnim snimcima koji do sada nisu objavljivani u javnosti. Ovaj film će vam svakako približiti Dorse i Morrisona na jedan drugačiji način. Svakako je za preporuku da pogledate ovaj sjajan dokumentarac koji razbija celu koncepciju Hollywoodskih blockbustera i prikazuje nam život jednog rock benda i jedne rock zvezde na realan način.

Oficijelni sajt filma možete pogledati na ovoj adresi whenyourestrangemovie.com

Australijski band Wolfmother su jedina dobra stvar koja mi se desila danas. Pre otprilike godinu dana sam naleteo na jednom tv muzičkom kanalu na njih, bila je neka priča u vezi snimanja spota koji su tada radili i tu su me razvalili svojom svirkom. Zapamtio sam samo da je u njihovom nazivu reč wolf, ne znam iz kojih razloga ih tada nisam potražio na internetu i cela priča je od tada pala u zaborav. Jutros sam naleteo slučajno na ovaj band na youtube-u i opet sam doživeo rock’n'roll udar u glavu. Motherwolf stvarno praše svojom svirkom, a sada da vidimo ko su ti momci?

Wolfmother su osnovani u Sidneju, Australija 2000. godine a činili su ga Andrew Stockdale (ovaj čuvavi u sredini) i Chris Ross (desno na slici) i Myles Heskett (levo) do 2008. godine kada je u bandu ostao samo Stockdale koji okuplja novu ekipu oko sebe i nastavlja sa radom.  Prvi album objavljuju tek 2005. godine pod naslovom Woman za koji 2007. dobijaju gremy nagradu a sa tog albuma se izdvaja istoimeni singl „Woman“

a takodje i stvar „Joker & The Thief“

Wolfmother izvode retro hard rock ali se svakako u njihovoj muzici osećaju jaki uticaji brith pop scene devedesetih godina. Pevač i frontman Stockdale ima glas koji podseća na glas Roberta Planta iz Cepelina. Njihove pesme ulaze u uvo već na prvo slušanje, kao da se radi o hitovima koje ste znali celog života a ne kao da su snimljeni pre pet godina. Ako želite da sebi priuštite malo neobuzdane i nekanalisane energije, pogotovu ako vam nedostaje poleta, preslušajte napred navedene stvari kao i ceo muzički opus ovog banda koji svakako zavređuje pažnju.

Više o bandu možete saznati na oficijelnom sajtu i putem wikipedije.

U junskom broju sveta kompjutera naleteo sam na zanimljiv prikaz web strane audiotool.com. Na ovoj strani možete da komponujete svoju muziku uz pomoć intuitivne flash aplikacije. Koliko god zvučalo neozbiljna ova moja tvrdnja da se može napraviti iole ozbiljna muzička stvar, moje iskustvo je bilo neverovatno. Posle par odgledanih tutorijala na youtube.com gotovo u trenutku sam bio spreman da uradim par house loop-ova koji su zvučali vrhunski.

Ceo projekat oko audiotool-a je počeo pre otprilike dve godine kada su njegovi tvorci došli na ideju da svako zaslužuje priliku da stvara muziku putem svog browsera. Posle par uspelih prezentacija razvojni tim je zasukao rukave i za ovih dve godine postojanja program je doživeo deset ozbiljnih izmena (update-a) da bi se došlo do finalne verzije 1.0 Firestarter.Celu priču  pokreće Adobe Flash engine. Kada napravite svoj loop možete ga slobodno podeliti sa svim ljudima na mreži, a možete ga zadržati za sebe i objaviti ga kao svoje autorsko delo , pritom poštujući licencu koju razvojni tim zagovara (nema besplatnih a dobrih stvari danas). Ovaj projekat svakako zavređuje pažnju i svakako bi trebali da se poigrate sa ovom aplikacijom, biće to kvalitetno utrošeno vreme na netu gde ćete se za trenutak odvojiti od društvenih mreža koje preferirate.

Sačekao sam da se slegnu utisci sa koncerta grupe Rammstein iz Beogradske Arene od pre dva dana. Mediji bruje kako je bilo do jaja, kako je svirka bila epska, ali evo jednog viđenja običnog posetioca iz partera Arene. Svrha ovog članka nije da pljujem bend Rammstein već da ukažem na neke stvari koje sam ukapirao „gledajući“ koncert. Rammstein nije kriv i njega izuzimam iz daljeg dela teksta.

Gde si bio? Na koncertu grupe Rammstein. Šta si radio  tamo? Paaa „gledao sam“ koncert!???

Da se ne lažemo, Rammstein su odsvirali koncert onako kako se od njih očekivalo, čak možda i bolje podstaknuti publikom koja ih je bodrila od prve do zadnje stvari. Ekipa iz Majdanpeka koja je pazarila karte za koncert nije se baš provela kako je očekivala. Očigledno iz neznanja, pazarili smo karte za parter ali nismo očekivali da nećemo videti ceo spektakl koji Rammstein ume da pruži. Uzalud sam se trudio da vidim šta se dešava na bili. Iz središnjeg dela Arene mogao sam samo da naslutim šta se dešava na sceni. Bubnjar koji je bio izdignut nekoliko metara iznad osnova bine se dobro video. Scenogravija iznad benda se videla odlično. Plamenovi su se videli odlično, lightshow je bio odličan, Til Linderman se nije video nikako.

photo: www.blic.rs

Što se tiče zvuka Arena je malo podbacila što se tiče nas „običnih smrtnika“ iz partera. Smatram da je zvuk bio odličan baš tu ispred bine ali samo tu. Arena je jedno neakustično zdanje, i daleko od toga je zvuk bio totalno loš, ali….znate ono kada vas svirka na koncertu oduva totalno, kada vam se prevrne stomak od gitarskih rifova i bass linije, a bubanj reže sve delove mozga.

Zadnji deo koncerta smo se nemoćni povukli do samog ulaza u parter na zapadnoj strani i nekoliko nas dovitljivih se popelo na metalnu konstrukciju kako bi bar bis odgledali i videli nešto od atmosfere na sceni (Janosh i Maki su se pokazali kao vešti climberi).  Kada se koncert završio došli smo do zaključka da koncert nije baš ispunio naša očekivanja, ne onako kako smo se nadali. Nije bilo loše ali nije bilo ni onako kako sam već napred u ovom članku naveo.  Trebalo je kupiti karte za tribine (Janosh je pre par meseci bio na koncertu Van Gogha u Areni na tribinama i nije imao zamerke na scenu i ono što se na njoj događalo ali nije bio zadovoljan zvukom). Zvuk se negde rasipao i gubio je žestinu. Kako god, bili smo na Rammstein-u i opet ćemo kada budu gostovali kod nas, ali ovoga puta pazarimo karte za tribine… parter sucks.

Jeff Bridges, taj stari holivudski lisac i šarmer konačno je uspeo da se dokopa svog Oskara za najbolju mušku rolu. U dirljivom i poetičnom filmu „Crazy Heart“ upoznajemo popularnog country pevača Bad Blake-a kome se polako i neumitno približava kraj karijere. On odrađuje slabo plaćene gaže po američkom srednjem zapadu i  živi od danas do sutra. Godine opijanja polako uzimaju svoj danak ali bez obzira na sve Bad poseduje neprolazni šarm koji isijava na sceni i van nje. U toku film upoznaje Jane (Maggie Gyllenhaal), samohranu majku malog dečaka Buddy-ja. Bad se vezuje sa njih i pokušava da se skrasi sa ovom porodicom. Ipak godine i godine pijančenja odbijaju mladu Jane od Bada i on uviđa da se mora promeniti kako bi uhvatio novi kurs i svom životu dao smisao.

photo: http://www.movie-theatres.info

Jeff Bridges je lepršavo odgulimo ovu ulogu, legla mu je kao čaša starog vina. Ostali učesnici da dodeli Oskara jednostavno ove godine nisu imali šanse protiv maestralnog Jeff-a. George Clooney i njegova prilično sterilna uloga u „Up in the air“, kao i neskriveno razočarenje prilikom proglašenja pobednika nemaju osnova. Treba pogledati ovaj film i iz još jednog razloga. Muzika je nagrađena Oskarom. Odlušajte baladu „Crazy Heart“ i pogledajte ovaj film, svakako zaslužuje svaku preporuku.

U Majdanpeku će se 12.12.2009. godine održati multimedijalni događaj „Re-Bel“ u organizaciji udruženja građana Re-fresh i Kancelarije za mlade opštine Majdanpek. Re-Bel je koncipiran kao prezentacija više vidova umetnosti. Ovaj događaj će predstavljati sintezu vajarstva, slikarstva i muzika.

photo source www.re-fresh.org.rs

Ceo događaj će se odigrati u velikoj sali Doma Omladine u Majdanpeku. Satnica događaja ide ovako:

• 20:00 časova – „Terratoria09″  Mladi vajari će predstaviti svoje skulpture u terakoti. Oni su već izlagali ove godine na Belefu a cilj projekta „Terratorija09″ bio je oslobađanje umetničkog duha i izlaženje iz ateljea, galerija, radionica i neposredna komunikacija umetnika sa gradom, građanima, javno i bez svih onih elemenata koji bi nas, obične posmatrače, otuđilo od umetničkog dela. Sa tim ciljem su i došli u naš grad.
• 20:30 časova – Kofein, images & graphic design Izložba radova Dušana Petrovića, mladog majdanpečkog umetnika. Ovaj umetnik će predstaviti svoje radove u sferi grafičkog dizajna, ilustracije i dizajna majica.
• 21:00 časova – Projekcija spotova bendova Repetitor i Kriške predstavnika nove Srpske alternativne rock scene. Kako organizatori navode, cilj im je da majdanpečku publiku upoznaju sa najaktuelnijim bendovima, predstavnicima nove Srpske underground scene. Majdanpek je oduvek bio urbana sredina koja je pretežno težila rock’n'rollu.
• 22:00 časova – Koncert bendova Kriške (Beograd) i Repetitor (Beograd) a kao bend domaćin sviraće Zentare u klinču (Majdanpek).

Ovakvi događaji, u svakom slučaju, stvaraju pozitivnu sliku o samom gradu. Kulturna dešavanja šalju sliku o Majdanpeku čitavom regionu, kao gradu koji je živ, koji ima kulturnu scenu, gde su mladi aktivni u osmišljavanju zabavnog i kulturnog sadržaja. Ovo je pozitivan primer da se dobrom organizacijom i zalaganjem omladinaca mogu u gradu dešavati lepe stvari. Ok, poželimo dobrodošlicu gostima i lepo se provedimo na predstojećoj „Re-Bel“ manifestaciji.

Grooveshark radio stanica mi je odista pomogla u pronalaženju muzike koju volim da slušam. Oduševilo me je činjenica koliko je ovaj radio lak za korišćenje. Na glavnoj strani može da se ukuca naziv izvođača neke muzike i  na sledećoj stranici vam izbaci selektovanu, (uploadovanu) muziku. Možete da napravite vaš „User Account“ na sličnom principu na kome rade Last.fm i My space.com, bukvalno da birate koju ćete pesmu od odabranog izvodjača da slušate. Isto tako i da kreirate sopstvene play liste. Još jedna pogodnost koja mi je zapala za oko je to da muzičari koji imaju sopstvene projekte mogu da prebace svoju muziku na ovaj radio, i da sarađuju sa ostalim izvođačima, a ujedno i daju svoju kritiku.

photo source: www.dhamlett.com

Slušajte muziku do mile volje jer Grooveshark nije još jedna „trial version“ On-Line radio stanica što je  jos jedan plus za nas internet korisnike u Srbiji. Ekipa iz grooveshark-a je izbacila i statističke podatke u vezi sa slusanošću, što radi na principu preslikane verzije „Google analitics“. Ova muzička zajednica je u stalnim pregovorima sa muzičkim izdavačima (licencama), od kojih potražuju muziku za free On-line reprodukciju. Po njihovim rečima pojedine velike izdavačke kuće im nisu dozvoljavale pristup i saradnju tako da se to u početku činilo dosta kontraproduktivnim. U poslednje vreme većinu pregovora su završavali sa uspehom, tako da do danas imaju ugovore sa oko 100 izdavača. Osnivači ovog Internet radio portala su Sam Tarantino i Josh Greenberg. Njima pomaze jos 40 saradnika prezentera, menadžera, web dizajnera, inženjera i ilustratora.

30.11.2009. u kasnim popodnevnim časovima se održala promocija ansambla neobičnog imena Misteria Carpatica koji je na trenutak razbio ustajalu kulturnu atmosferu majdanpečke stvarnosti. U Galeriji centra za kulturu opštine Majdanpek se te večeri skupilo oko 30-tak ljudi. Atmosfera je bila uobičajena za majdanpečka umetnička dešavanja, šteta što nije došlo više ljudi što je znak da ljudi ne pridaju previše pažnje kulturnim dešavanjima u gradu.

Na samoj promociji je pušten materijal sa RTS-ovog jutarnjeg programa gde su članovi ansamba gostovali. Projektovane su tri numere. Ovaj snimak sa javnog servisa je jedini video materijal koji oni poseduju. Nakon toga su deljeni promotivni audio diskovi albuma „Dacia Ripensis“. Ansambl izvodi tradicionalnu vlašku (balkansku) i evropsku muziku na originalan način. To je fuzija tradicionala sa rock, jazz i funk aranžmanima. Tako snimljene melodije tradicionalnoj muzici daju nov smisao. Bend je osnovan 2001. godine a ozbiljnije kreću sa radom 2008. godine. Ansambl čine Cristian Wagner (panova frula, frula, kaval, saksofon), Kristijan Đuđa (harmonika), Saša Risteski (bubanj), Miljan Đukić (gitara), Đorđe Tadić (udaraljke i klavijature), Alina Kožokar (vokal), Doru Ursu (cimbalo), Mile Paunović (truba), Vlada Stefanović (bass gitara).

Na žalost ansambl nema promotivne video materijale na nekom od internet servisa kao što je npr. youtube.com, last.fm, myspace.com itd. Promotivni koncert održaće se u subotu 05.12.2009. u 20:00 časova u velikoj sali Doma omladine Majdanpek.

Ima pravaca muzike koje u našoj zemlji, pogotovo u provinciji, ljudi slabo poznaju. Post/Rock kod nas je okarakterisan kao  muzička mainstream pojava ali samo u većim centrima (Beograd,Novi Sad…). Postoje bendovi koji sviraju ovaj muzički pravac ali se za njih malo zna. Tržište je zatvoreno i bendovi slabo dolaze do afirmacije i uspeha.

Kanadski band „The Chronicles of Israfel“ sviraju neku vrstu eksperimentalnog Post/Rocka. Pošto volim da pretražujem internet, i slušam razne radio stanice i Web site-ove, pronašao sam i njih sasvim slučajno, jer uglavnom  imam preporuke mojih prijatelja koji poprilično poznaju  rock scenu i na osnovu toga pravim selekciju. Ovaj band ima debi-album koji se zove „Starborn Tome I“. Idejni vođa benda Dominic Cifarelli je bivši gitarista grupe „Pulse Ultra“ . Pesme su im u nekim delovima dosta melodične i pevljive dok u narednim momentima podsećaju na najčvršći progressive/neo metal. Koriste dosta semplera i synth zvukova što ja lično volim…

photo source: www.myspace.com/thechroniclesofisrafel

The Chronicles of Israfel imaju odlične ideje tako što se svaka pesma nastavlja u sledeću, imaju odlične prelaze iz harmoničnog raspoloženja u histerični rock. Volim kada se band odlično kanališe i kontroliše svoja raspoloženja. Album definitivno preporučujem mlađoj publici pošto ovaj bend tako i zvuči, totalno mladalački. Zanimljiv podatak je  da  basista ovog banda svira i u grupi pevača i gitariste grupe „Sistem Of A Down“. Definitivno je ovo bend koji ima šta da kaže  i pošto je ovo debi album, moja ocena je 8.