Juče smo odlučili da posetimo Prerast, prirodni kameni most koji je  oblikovan milionima godina od strane same prirode. Nikada ga ranije nismo posetili, verovatno iz razloga što smo očekivali da je daleko i da se do njega teško stiže.  Pogrešili smo. Pitam se koliko je Majdanpečana posetilo Prerast? Smatram da ih je malo.

Prerast se nalazi u neposrednoj blizini Majdanpeka, 5 kilometara ka Donjem Milanovcu.  Tog dana je pobedila želja da se otkrije nešto novo i da se pobegne iz usijanog betona grada. Pretpostavljali smo da je Prerast daleko od puta i da se treba pešačiti nekoliko kilometara kroz gustu bukovu šumu i da se treba uspinjati uz neke hridine. U svemu smo pogrešili. Prerast se nalazi na samo 800 metara od puta i lako je stići do njega. Treba pregaziti na nekoliko mesta malu rečicu (ne znam joj ime) i stići do zadate destinacije. Ono što nam je odmah upalo u oči jeste činjenica da smo sreli nekoliko stranaca koji su se upravo vraćali sa Prerasta. Jbt. stranci ga posećuju a mi koji celog života nekoliko kilometara od ovog mesta, prvi put obilazimo ovu prirodnu lepotu. Packe je bio inicijator svega (Vanju i mene nije bilo teško nagovoriti da krenemo u avanturu), a kao razlog posete bila je emisija Jovana Memedovića koji je snimio  baš o Prerastu. U emisiji Prerast izgleda tako mali, gotovo da se svod ovog mosta može rukom dohvatiti ali kada smo se našli ispod njega, u trenutku smo se razuverili. Most je visok oko 150 metara i predstavlja impresivno delo prirode.

Ispod Prerasta protiče mala rečica koja pravi prirodne kade od kamena koje su nas takođe zainteresovale. Očas posla smo poskidali patike i krenuli bosim nogama kroz rečicu da se osvežimo. Packe je otišao korak dalje pa je rešio da se ceo osveži u jednoj širokoj kamenoj kadi.

Ono što je jako pokvarilo celokupan utisak je činjenica da je prilaz samom Prerastu jako težak, neobeležen, treba se probijati kroz gustu travu rizikujući da vas nešto ne ujede ili polomite nogu. Nadležni (pretpostvavljam da je to Turistička organizacija opštine Majdanpek), ništa nisu uradili po pitanju ovog problema. Na samom prilasku Prerastu nema table koja bi vas uputila ka njemu (u jednom delu šume izlazite na raskršće i tada treba da nastavite levo), i koja bi vam dala generalne informacije o ovom prirodnom fenomenu. Lepo je sve to predstaviti na slikama, brošurama, ali se o prirodnim lepotama treba brinuti i na licu mesta. Turistima treba omogućiti da na civilizovan način posete ono što im nudimo, nadam se da se oni stranci sa početka teksta nisu izgubili negde u šumi???

Sačekao sam da se slegnu utisci sa koncerta grupe Rammstein iz Beogradske Arene od pre dva dana. Mediji bruje kako je bilo do jaja, kako je svirka bila epska, ali evo jednog viđenja običnog posetioca iz partera Arene. Svrha ovog članka nije da pljujem bend Rammstein već da ukažem na neke stvari koje sam ukapirao „gledajući“ koncert. Rammstein nije kriv i njega izuzimam iz daljeg dela teksta.

Gde si bio? Na koncertu grupe Rammstein. Šta si radio  tamo? Paaa „gledao sam“ koncert!???

Da se ne lažemo, Rammstein su odsvirali koncert onako kako se od njih očekivalo, čak možda i bolje podstaknuti publikom koja ih je bodrila od prve do zadnje stvari. Ekipa iz Majdanpeka koja je pazarila karte za koncert nije se baš provela kako je očekivala. Očigledno iz neznanja, pazarili smo karte za parter ali nismo očekivali da nećemo videti ceo spektakl koji Rammstein ume da pruži. Uzalud sam se trudio da vidim šta se dešava na bili. Iz središnjeg dela Arene mogao sam samo da naslutim šta se dešava na sceni. Bubnjar koji je bio izdignut nekoliko metara iznad osnova bine se dobro video. Scenogravija iznad benda se videla odlično. Plamenovi su se videli odlično, lightshow je bio odličan, Til Linderman se nije video nikako.

photo: www.blic.rs

Što se tiče zvuka Arena je malo podbacila što se tiče nas „običnih smrtnika“ iz partera. Smatram da je zvuk bio odličan baš tu ispred bine ali samo tu. Arena je jedno neakustično zdanje, i daleko od toga je zvuk bio totalno loš, ali….znate ono kada vas svirka na koncertu oduva totalno, kada vam se prevrne stomak od gitarskih rifova i bass linije, a bubanj reže sve delove mozga.

Zadnji deo koncerta smo se nemoćni povukli do samog ulaza u parter na zapadnoj strani i nekoliko nas dovitljivih se popelo na metalnu konstrukciju kako bi bar bis odgledali i videli nešto od atmosfere na sceni (Janosh i Maki su se pokazali kao vešti climberi).  Kada se koncert završio došli smo do zaključka da koncert nije baš ispunio naša očekivanja, ne onako kako smo se nadali. Nije bilo loše ali nije bilo ni onako kako sam već napred u ovom članku naveo.  Trebalo je kupiti karte za tribine (Janosh je pre par meseci bio na koncertu Van Gogha u Areni na tribinama i nije imao zamerke na scenu i ono što se na njoj događalo ali nije bio zadovoljan zvukom). Zvuk se negde rasipao i gubio je žestinu. Kako god, bili smo na Rammstein-u i opet ćemo kada budu gostovali kod nas, ali ovoga puta pazarimo karte za tribine… parter sucks.

Sneg u Majdanpeku pada već puna dva dana. Prava zimska idila iako su svi u čudu,  sećajući se ranijih godina kada nikada nije ovoliko padao u vreme i oko 8. marta. Sreo sam se sa Draganom Paunovićem, slikarem koji živi i radi u Beogradu.  Izlazimo da popijemo piće i tu kreće naša priča. Dragan je mlad slikar čiji pun proboj na slikarsku scenu Srbije tek predstoji. O kakvom je talentu reč možete pogledati na njegovoj web prezentaciji www.draganpaunović.com. Razgovarali smo o slikarstvu, o galeristima, o tome kako prodati svoju sliku (neizbežni ekonomski aspekat priče, kako unovčiti svoje delo i poplaćati račune). Kao i za sve stvari u Srbiji, čovek da bi preživeo mora baratati raznim veštinama i biti spreman na kompromise i nekada na čist bezobrazluk kako bi ostvario svoje ciljeve. Ne sumnjam da će Dragan uspeti da ostvari svoje planove i da će ga njegove slike proslaviti. U razgovoru sa njim mi je napomenuo da će sredinom ove godine objaviti i strip u kome će se pojaviti likovi iz naše istorije ali u malo drugačijem ruhu nego što smo mi navikli na njih (lik Save Savanovića, Koštane, Karađorđa).

slika Dragana Paunovića

Kasnije nam se pridružuje Čedomir Telesković Čeda koga upoznajem sa Draganom. Pre mesec dana sam Čedi pokazao Draganov sajt. Odmah je slikar prepoznao slikara i imao je samo reči hvale za Draganom rad. Za razliku od Draganovog stila slikanja, Čeda je apstraktni slikar. Njegovi radovi su najbliži slikaru Jacksonu Pollocku. Čeda stvara sjajne apstrakne slike. Metali koje je celog života posmatrao kroz mikroskop (njegovo zanimanje je bilo metaluški tehničar) i njihov oblik na mikro nivou sada se projektuju na njegovim platnima. Prava je šteta što Čeda nema web sajt na kome bih mogao da podelim svoje uživanje u gledanju njegovih slika, ali to ćemo uskoro rešiti pošto je pao dogovor da uradim Čedi web sajt. Inače, Čeda stvara i sjajne vitraže i vitražna ogledala. Ovo je svakako dosta retka umetnička forma.

Na kraju bilo je pravo uživanje slušati razgovor dva slikara, provesti jedno popodne u njihovom društvu. Čeda i Dragan su se dogovorili da urade jedan zajednički projekat koji će na vašu žalost ostati tajna, bar do trenutka kada bude počela  njegova realizacija(stvar predostrožnosti, mnogo je loših ljudi koji bi gurali klipove u točkove). Naš sledeći susret je zakazan za Uskrs. To je bilo moje popodne provedeno sa slikarima. Sneg i dalje pada…

Gradonačelnik Niederzimmerna, malog mesta u Nemačkoj,  Christopher Schmidt-Rose je došao na originalnu ideju da prodaje udarne rupe na putu u svom gradiću.  Očigledno, bez dovoljno finansijskih sredstava da puteve i ulice u svog gradiću sanira, došao je na ideju da proda udarne rupe putem interneta. Cena jedne rupe je 50 evra.  Za vrlo kratko vreme sakupilo se i više novca nego što je potrebno da bi se sanirale sve udarne rupe.

Ova priča i ne bi privukla moju pažnju da nisam neobavezno gledao drugi dnevnik RTS-a i da nisam čuo opasku voditelja dnevnika koji na kraju reportaže mudro zaključuje:

-Koliko bi se samo para kod nas zaradilo.-

Pre fudbalskog meča između Argentine i Brazila, argentinska kompanija za proizvodnju kondoma je objavila sledeću reklamu:

Brazil je pobedio i njihova fudbalska organizacija je odgovorila sledećom reklamom:

Source: janosh.net via mailbox

Source: janosh.net via mailbox

Ovaj blog post je napisan 7. decembra 2008. godine na prethodnom blogu www.dezareo.bloger.hr a sadrzaj sam preuzeo sa nekog sajta ali se ne mogu setiti koji je sajt u pitanju tako da se izvinjavam autoru teksta i ideje. Deda je napisao blog post „Organizacijska šema u kompaniji“ a ja mu se priključujem ovim blog postom a u svrhu tog rintanja kojem je izložen svako od nas radnih ljudi.

1. TEK ZAPOSLEN

Znači do jaja ti je, imaš posao, ne poznaješ ljude, malo si zbunjen. Pun si energije i elana i zato slušaš Stevie Wonder-a.

2. NAKON TRI MESECA

Slusaš HOUSE (zaposlen si tako da ne znaš da li dolaziš ili odlaziš).

3. NAKON 6 MESECI

Slusaš Heavy Metal (radno vreme ti počinje u 8h i završava u 22h).

4. NAKON 9 MESECI

Slušaš Hip Hop (zbog stresa si se udebljao i imaš problema sa probavom i kičmom).

5. NAKON GODINU DANA

Slušaš GANGSTA RAP (zaboravio si šta je dobar dan i živiš samo od kofeina).

6. NAKON 2 GODINE

Slušaš Techno… i naravno postao si „malkice“ luđi!

U Majdanpeku će se 12.12.2009. godine održati multimedijalni događaj „Re-Bel“ u organizaciji udruženja građana Re-fresh i Kancelarije za mlade opštine Majdanpek. Re-Bel je koncipiran kao prezentacija više vidova umetnosti. Ovaj događaj će predstavljati sintezu vajarstva, slikarstva i muzika.

photo source www.re-fresh.org.rs

Ceo događaj će se odigrati u velikoj sali Doma Omladine u Majdanpeku. Satnica događaja ide ovako:

• 20:00 časova – „Terratoria09″  Mladi vajari će predstaviti svoje skulpture u terakoti. Oni su već izlagali ove godine na Belefu a cilj projekta „Terratorija09″ bio je oslobađanje umetničkog duha i izlaženje iz ateljea, galerija, radionica i neposredna komunikacija umetnika sa gradom, građanima, javno i bez svih onih elemenata koji bi nas, obične posmatrače, otuđilo od umetničkog dela. Sa tim ciljem su i došli u naš grad.
• 20:30 časova – Kofein, images & graphic design Izložba radova Dušana Petrovića, mladog majdanpečkog umetnika. Ovaj umetnik će predstaviti svoje radove u sferi grafičkog dizajna, ilustracije i dizajna majica.
• 21:00 časova – Projekcija spotova bendova Repetitor i Kriške predstavnika nove Srpske alternativne rock scene. Kako organizatori navode, cilj im je da majdanpečku publiku upoznaju sa najaktuelnijim bendovima, predstavnicima nove Srpske underground scene. Majdanpek je oduvek bio urbana sredina koja je pretežno težila rock’n'rollu.
• 22:00 časova – Koncert bendova Kriške (Beograd) i Repetitor (Beograd) a kao bend domaćin sviraće Zentare u klinču (Majdanpek).

Ovakvi događaji, u svakom slučaju, stvaraju pozitivnu sliku o samom gradu. Kulturna dešavanja šalju sliku o Majdanpeku čitavom regionu, kao gradu koji je živ, koji ima kulturnu scenu, gde su mladi aktivni u osmišljavanju zabavnog i kulturnog sadržaja. Ovo je pozitivan primer da se dobrom organizacijom i zalaganjem omladinaca mogu u gradu dešavati lepe stvari. Ok, poželimo dobrodošlicu gostima i lepo se provedimo na predstojećoj „Re-Bel“ manifestaciji.

Ove godine sam pohodio Expozim 2009. sajam skijaške sportske opreme. Prošle godine sam propustio isti, finansijski nisam stajao dobro, ali ove godine je valjalo pazariti nove skije. Skijanje je skup sport, a kako ja i moji drugari skijaši nemamo baš mnogo para, taktika je jednostavna,  svake godine se pazari nešto novo od opreme i tako se podiže kvalitet iste. Staro i nekvalitetno se zamenjuje boljim. Kvalitet opreme se veoma brzo vidi na skijaškoj stazi. Moje stare skije su otišle u istoriju (prodao sam ih mom komšiji) i sada sam vlasnik novih Blizzardovih dasaka sa Markerovim vezovima(Blizzard Firebird XO 4).

Ove godine nas je bilo desetak na Expozimu.  Packe i ja smo pazarili skije i naočare za skijanje, a Janosh, koji je izrazio želju da ide sa mnom na sajam (nije mu bilo teško da ponovo ide na sajam iako je samo dva dana pre toga posetio isti poslovno), je takođe pazario finu jaknicu koju može nositi kada je vreme shity. Prvo smo se prošetali sajmom u glavnoj hali i pogledali šta je to novo što se tiče skijaške opreme. Ove godine je imalo šta da se vidi. Pre svega turističke agencije su, čini mi se, bile veoma agilne u svojoj turističkoj ponudi s obzirom na ukidanje viza i mogućnost da se zapali i skija u nekoj drugoj zemlji. Pokupili smo brdo promo materijala koji smo kasnije pažljivo čitali i komentarisali. Cene za skijašku opremu i rekvizite su bile veoma neujednačene, od astornomskih iznosa do sasvim prihvatljivih. Na sredini hale jedan sajma bila je pozicionirana veštačka stena za penjanje, tako da smo neposredno pred polazak sa sajma gledali takmičenje juniora u slobodnom penjanju. Bože koliko su se ta deca namučila na onoj steni. Naporan je to sport.

U delu sajma na kome se prodaje polovna ski oprema ušli smo nakon obilaska glavno dela. Planirao sam da pazarim polovne skije ali svakako bolje nego ove koje sam imao. Uz malo sreće pazario sam nove skije Blizzard (par skija koje su proizvedene 2006. godine ali koje su bile ko zna gde sklonjene i nisu korišćene). Odmah su mi montirali i Marker vezove tako da sam jednim udarcem ubio dve muve.

Kasnije sam se prošetao ponovo kroz halu 1 i našao sam fine skijaške naočare. Skijaške naočare su veoma praktična stvar kada je vreme loše. Često se može desiti da pada sneg kada skijate. Ako tada nemate skijaške naočare, bukvalno je nemoguće skijati (sneg ulazi u oči). UV zračenje je veoma jako na skijaškim stazama tako da su naočare koje koristite veoma bitne kako bi zaštitili svoje oči od svih tih štetnih faktora. Nisam uzeo model koji ima dupla stakla tako da ću možda imati problem oko maglenja, ali sad šta je tu je, naočare su kupljene i to je to.

Na kraju dana smo svi zajedno otišli do Packeta i rezimirali taj dan. Pričali smo o budućim planovima, tako da je sada ostalo samo da se dogovorimo gde ćemo ići na skijanje. Kao najizglednija destinacija stoji nam Stara Planina, zatim Zaječar kao najbliža skijaška destinacija, i eventualno Kopaonik.