Pišem ovaj blog post – recenziju slušajući vanvremensku „Riders of the storm“ grupe The Doors, negde iza ponoći. Napisati recenziju za dokumentarac „When You’re Strange“ predstavlja pravo malo zadovoljstvo. Reditelj Tom Dicillo je uradio odličan posao. Ceo film prati jedna hipnotička atmosfera verno prenesena sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Film je sastavljen od snimaka koji prate rad grupe od 1965.  do 1971. godine kada je Jim preminuo u Parizu. Kao centrala ličnost kroz ceo film provlači se Morrison, kao lepak koji je držao band na okupu, velika rock zvezda. Njegov haotični život lepo je prikazan za tih 6 godina koje su prikazane u filmu. Ovaj dokumentarac je prevashodno snimljen od slabo poznatih snimaka banda. Režija je odradila odličan posao i bukvalno gledanje ovog filma vas prenosi u vreme kada su Dorsi svirali. Narator u filmu je Johnny Depp koji neusiljeno pripoveda priču o bendu.

Film je protkan poezijom i harizmom Jima Morrisona. Ceo taj filmski predložak se temelji na radu ovog sjajnog umetnika. Jim je  predstavljao lepak koji je održavao Dorse na okupu. Sirova energija koja je samo na momente bila kanalisana od strane ostalih članova benda. Sam rad benda je prikazan na filmu. U početku karijere  Jim je zagonetan, nije toliko nagrižen alkoholom i drogama ali kako band ostvaruje uspeh Jim se menja, teško je kontrolisati njegov ego, postaje skandal majstor i bezobrazno provocira američki sistem vrednosti. Film obiluje nekim činjenicama u vezi benda koji su malo poznati javnosti ali takođe i dokumentarnim snimcima koji do sada nisu objavljivani u javnosti. Ovaj film će vam svakako približiti Dorse i Morrisona na jedan drugačiji način. Svakako je za preporuku da pogledate ovaj sjajan dokumentarac koji razbija celu koncepciju Hollywoodskih blockbustera i prikazuje nam život jednog rock benda i jedne rock zvezde na realan način.

Oficijelni sajt filma možete pogledati na ovoj adresi whenyourestrangemovie.com

Scenaristički dvojac Srpskog filma Radivojević-Spasojević je duboko zaronio u dubine tamne strane ljudskog bića. Ljudi su očigledno napisali scenario koji je imao cilj da šokira gledaoca i da jednostavno postavi pitanje: „Koliko je zlo spremno da ode u svom pohodu protiv uvreženih pravila morala, građanskih vrednosti, zakona, etike….svega onog što ovo društvo drži na okupu da se ne raspadne u paramparčad?“

Dinamika ovog filma je neverovatna, vozi vas tako da od prve scene nabijate ubrzanje da bi se na samom kraju razbili o debeli betonski zid, koji želeli vi to ili ne, ne možete izbeći, udarac realnosti i sirove snage spucane u glavu. Šokirani ili ne, uplašiće vas činjenica da svet u kome živimo, nije idiličan kao porodica glavnog junaka na početku filma. Ne, taj svet je samo iluzija koju mi želimo i koja za tili čas može da se pretvori u najgoru noćnu moru.

Film je snimljen u idealnom okruženu tranzicione Srbije gde je danas prava umetnost preživeti a ostati normalan. Glavni junak u jednom trenutku filma i sam kaže da mu je glavni cilj, kada bi mu se ukazala šansa, da sakupi dosta love i da može da napusti Srbiju sa porodicom (cilj mnogih u ovoj napaćenoj zemlji). Međutim, to je samo pusti san, zlo koje obitava ovde, očigledno je previše jako, previše veliko i u svom haosu ruši sve brane ljudskosti i uništava život.

Hollywoodska produkcija i filmovi koji predstavljaju pandan „našem“ Srpskom filmu, „Saw“ i Tarrantinov „Hostel“ (pali su mi ovi naslovi na pamet) predstavljaju banalizovane loše kopije nasilja, bez upečatljive priče. Srpski film deluje kao zaokružena celina, ima logičan početak, šokantan kraj, i onu „dinamiku“ koju sam već naveo u prethodnim rečenicama. Zloupotreba dece koja je u neku ruku taboo tema u visokobudžetnoj produkciji na zapadu. U Srpskom filmu ova tema je inteligentno upotrebljena u cilju ostvarenja filmskog izraza i cilja režisera i scenarističkog dua. O glumcima neću pričati niti davati neko mišljenje ovo je film u kome su glumci jednostavno „film“.

Ovaj film je svakako pomerio granice horror žanra u Srbiji (ma koliko je taj žanr skrajnut i nepopularan među širokim narodnim masama). Ovaj film nije B produkcija i svakako predstavlja jedno reprezentativno filmsko ostvarenje koje već izaziva polemike i pozitivne kritike u svetu. Ovaj film je težak za gledanje a u isto vreme i intrigantan na način da ostanete prikovani uz ekran i da ga odgledate do kraja. Autori su ostvarili svoj cilj, napravili su ozbiljan film, zreo i krajnje neuobičajen, tako da se razlikuje od bilo kog filma snimljenog do sada. Ako želite dozu realnosti i da na trenutak zaboravite na šarene laže našeg života, da će biti bolje i da nam se smeši bezbrižna budućnost, morate odgledati ovaj film i okusiti sirov ukus života.

Vratim se nekad mislima u prošlost i setim se nekih sjajnih filmova koje sam gledao sa uživanjem. Jedan od takvih je i Point Break iz 1991. godine sa Kianu Rivsom i Patrikom Svejzijem u glavnim ulogama. Zanimljiva je činjenica da sam se ovog filma setio iz razloga što ga je režirala ovogodišnja dobitnica nagrade oskar za režiju Ketrin Bigelou a koju sam predstavio u tekstu koji sam napisao u januaru ove godine, ovde na blogu The hurt locker . Beše to sjajno vreme, početak devedesetih kada ništa nije obećavalo da će se dešavati ovako turbulentne godine koje su nas prilično desetkovale, kulturno, emocionalno i na svaki drugi način.

Point Break iz 1991. godine je adrenalinski hit koji sam pre par dana ponovo pogledao i opet se oduševio celim konceptom filma.  Sjajno kadriranje i koncept celog scenarija koji se provlači kroz film me je kao i uvek poneo. Cela ta naivna priča o dobrim i lošim momcima je tako lepo zapakovana, gotovo da je ta imbecilna priča koja se provlači kroz film glavna odrednica osamdesetih godina koje su bile prebogate ovakvim ostvarenjima klasičnog holivudskog adrenalinskog filmskog blockbustera. Kako god, ja sam oduvek voleo ovakve filmove, junaci moje mladosti su likovi koji su u isto vreme i banalni i heroji gubitnici, pomalo trivijalni, ali zar nisu to takva vremena bila, ko se bre zanimao nekim teškim temama, sve je bilo ok, imalo se para, trošilo se na sve i svašta, živelo se lagodno pa su se i takvi filmovi gledali.

Radnja filma se odvija na zlatnim obalama Kalifornije gde banke pljačka banda zvana Ex-Presidents. Mladi FBI agent Johnny Utah (Kianu Rivs) dobija zadatak da sa svojim kolegim Angelo Pappas (Gary Busey) da udje u trag ovoj bandi i da ih pohapsi. Tragovi ih vode na plaže Kalifornije i svet surfera.  Tu upoznaje Bodija (Patrik Svejzi) harizmatičnog vodju jedne grupe surfera i poalo kako film napreduje među njima se gradi jedno kompleksno prijateljstvo koje se urušava saznanjem Johnny-ja da je Bodi zapravo vodja bande Ex-Presidents koja finansira svoje surfovanje preko cele godine pljackanjem banaka.

Ako zelite da se opustite uz ultimativno zezanje,  sjajno snimljenje scene surfinga, sky divinga i jurnjave automobilima svakako bi trebali da pogledate ovaj odlican adrenalinski akcioni film.

Uništenje cele palete ljudskih prava jedne porodice zarad očuvanja 10 miliona života i očuvanja stabilnosti i reda u jednoj državi. Ovo je glavna ideja koja se provlači u sjajnom američkom trileru. Radnja nas vodi u New York gde je opsednuti stručnjak za eskplozive i nuklearno naoružanje, muslimanski preobraćenik Yusuf aka Younger (maestralno ga glumi Velšanin Michael Sheen), pravi tri nuklearne bombe u kućnoj izdradi, predao se organima reda i zatražio da se ispune njegovi zahtevi pred američkom javnošću. Suočeni sa ozbiljnom nuklearnom katastrofom, američka vojska poziva u pomoć beskompromisnog islednika (Samulel L Jackoson), da ne birajući sredstva pribavi informaciju gde se te bombe nalaze. Tu kreće mučna radnja filma gde sve norme o ljudskim pravima i slobodama padaju u vodu, cilj je da se žrtvuje porodica teroriste zarad spasavanja 10-tak miliona ljudi. Samuel je odglumio odlično svoju ulogu. Ipak, skrenuo bih pažnju na Michaela Sheena koji će ovom ulogom svakako, u narednom periodu, izbiti u prvi plan holivudske produkcije. Ne može se reći da je početnik u glumačkoj branši, on je već ostavio trag u nekoliko odličnih akcionih filmova, pre svega kao Lucian u Underworld:_Evolution i Underworld:  Rise of the Lycans.

Ovaj triler je prepun obrta i predstavlja pravo osveženje  mršave holivudske ponude u zadnje vreme i svakako će vam držati pažnju do samog kraja.

Još jedna ekranizovana  post apokaliptična priča od strane Hollywooda ugledala je svetlo dana. Čini mi se da je u zadnjih desetak godina svaki peti blockbuster koji Hollywood izbaci vezan, direktno ili indirektno za filmove katastrofe ili za ono što dolazi iza njih.

Priča nas vodi u post apokaliptičnu Ameriku gde je veretan preživljavanja, u svetu nasilja i  bandi kanibala, misteriozni Eli (Denzel Washington), na zadatku da sačuva svetu knjigu u kojoj se nalaze zapisi koji će pomoći ljudskoj vrsti da se opstane u budućnosti. Film je nabijen akcijom a svakako će magnet za gledaoce biti respektabilna glumačka ekipa koju još čine: Gary Oldman, Mila Kunis, Ray Stevenson, Jennifer Beals, Tom Waits. Može se slobodno reći da je priča fino izbalansirana i da na momente podseća na trilogiju Mad Max sa Mel Gibsonom, samo je razlika u tome da je ova priča uobličena do kraja bez mogućnosti snimanja banalizovanih nastavaka. U svakom slučaju treba pogledati ovaj film zbog dobre glume napred navedene glumačke ekipe, odlične muzike i egzotike preživljavanje u ovoj post apokaliptičnoj sagi.

Jeff Bridges, taj stari holivudski lisac i šarmer konačno je uspeo da se dokopa svog Oskara za najbolju mušku rolu. U dirljivom i poetičnom filmu „Crazy Heart“ upoznajemo popularnog country pevača Bad Blake-a kome se polako i neumitno približava kraj karijere. On odrađuje slabo plaćene gaže po američkom srednjem zapadu i  živi od danas do sutra. Godine opijanja polako uzimaju svoj danak ali bez obzira na sve Bad poseduje neprolazni šarm koji isijava na sceni i van nje. U toku film upoznaje Jane (Maggie Gyllenhaal), samohranu majku malog dečaka Buddy-ja. Bad se vezuje sa njih i pokušava da se skrasi sa ovom porodicom. Ipak godine i godine pijančenja odbijaju mladu Jane od Bada i on uviđa da se mora promeniti kako bi uhvatio novi kurs i svom životu dao smisao.

photo: http://www.movie-theatres.info

Jeff Bridges je lepršavo odgulimo ovu ulogu, legla mu je kao čaša starog vina. Ostali učesnici da dodeli Oskara jednostavno ove godine nisu imali šanse protiv maestralnog Jeff-a. George Clooney i njegova prilično sterilna uloga u „Up in the air“, kao i neskriveno razočarenje prilikom proglašenja pobednika nemaju osnova. Treba pogledati ovaj film i iz još jednog razloga. Muzika je nagrađena Oskarom. Odlušajte baladu „Crazy Heart“ i pogledajte ovaj film, svakako zaslužuje svaku preporuku.

Moje prognoze su se ostvarile, za najbolji film na 82. dodeli filmske nagrade Oskar prograšen je „The hurt locker“ čiju sam recenziju napisao pre dva meseca. Bivša supruga i reditelj napred navedenog filma Catherine Bigelow je pokupila Oskara za najbolju režiju čime je zaokružena pobeda nad neprikosnovenim Avatarom James Camerona, najgledanijim filmom ikad.

Atmosfera na dodeli Oskara je bila prilično opuštena. Prošle godine je bila u žiži svetska ekonomska kriza, a ove godine su Steve Martin i Alec Baldwin stvorili pravu atmosferu i uspeli da sve prisutne nasmeju u par navrata do suza. Novinar koji je vodio dodelu Oskara na RTS-u je mnogo loše odradio posao. Poput retarda je po pokušavao da prevede ono što su prisutni govorili i sve me je podsećalo na titl filma koji kasni. Bolje da je ćutao. Za simultani prevod ovakve manifestacije svakako treba naći nekog ko je vispren, ko brzo prevodi i ko može da prenese svu atmosferu koju ovakva manifestacija nosi.

photo: http://www.yorkblog.com

Sve u svemu meni je ove godine zanimljiv sukob dva glavna filmska ostvarenja bivših supružnika Bigelow – Cameron. Iako je „The hurt locker“ niskobudžetni film a Avatar gigant koji gazi sve pred sobom, ipak me je ova drama u Iraku više privukla nego mega efektima nabudženi Avatar. Još jedna zanimljivost je ta da je ove godine nominovinano prvi put 10 filmova za kategoriju najbolji film. Glumica Sandra Bullock je ove godine proglašena za najgoru glumicu (Zlatna malina) za film „Sve o Stivu“ a takođe je osvojila nagradu Oskar za najbolju glumicu u filmu „The blind side“, što se nikada ranije nije desilo u istoj godini.

Svakako ću se potruditi da pogledam  „Crazy Heart“ sa Jeff Bridgesom (priča o ostarelom country pevaču), Matt Damon „Invictus“, Woody Harellson „The messenger“, Christopher Plummer „The last station“.

Nalet borbe je često snažna i smrtonosna ovisnost, zato što je rat droga.
- Chris Hedges

Da li ste u poslednje vreme gledali neki napet ratni film a da nije sve izgledalo tako predvidljivo i nafilovano filmskim efektima koji su uvek nagurani u prvi plan? Film „The hurt locker“ je jedno od filmskih ostvarenja koje vas neće ostaviti ravnodušnim dok ga gledate.

Radnja nas vodi u Irak, pratimo sudbine vojnika koji su u jedinici za demontiranje eksploziva koji je gusto posejan po ulicama jednog od Iračkih gradova. Posle pogibilje tehničara za demontiranje Sgt. Matt Thompsona (Guy Pearce), u jedinicu stize harizmatični SSgt. William James (maestralno ga glumi Jeremy Renner). Dvojici vojnika kojima je ostalo samo nesto više od mesec dana angažmana u Iraku,  gledaju da po svaku cenu izađu iz pustinjskog pakla u kome se svakog dana suočavaju sa smrću nepojmljivo je izlaganje riziku SSgt. Jamesa koji im se upravo pridružio. Njihov zadatak je da ga prate i pružaju mu podršku u njegovim samoubilačkim zadacima. Na kraju ipak otkrivamo glavni uzrok takvog nošalantnog pristupa ratu  SSgt. Jamesa.

Film je producirala i režirala Kathryn Bigelo (Strange Days, Blue Steel), bivša žena aktuelnog režisera Jamesa Camerona. Ovaj film je proglašen za najbolji film filmskog festivala u Veneciji.

Ova ratna drama sa elementima trilera predstavlja pravog kandidata za jednu od kategorija Oskara. Film je nominovan za dva zlatna globusa i svakako poseduje dobar potencijal da npr. Tobey Maguire bude nominovan za najveću američku filmsku nagradu.

Film prati idiličnu porodicu Cahill, u kojoj je kapetan Sam Cahill (Tobey Maguire) glava porodice, Grace Cahill (Natalie Portman) majka i oni žive u skladnom braku sa svoje dve devojčice. Sam, kao marinac američke vojske,  se priprema za redovan angažman u Afganistanu. Neposredno pred njegov polazak iz zatvora mu puštaju mlađeg brata Tommy Cahilla (Jake Gyllenhaal), koji je harizmatičan , sklon upadanju u nevolje i predstavlja totalnu suprotnost starijem i disciplinovanijem Sam-u. Njihov otac Hank Cahill (Sam Shepard ), bivši vijetnamski veteran ih uporno upoređuje, ponosan je na Sama a Tommyju stalno pridikuje i smatra ga crnom ovcom familije. Sam odlazi za Afganistan i tamo doživljava nesreću i biva zarobljen od strane Talibana. Tommy želeći da pomogne Grace, počinje nesvesno da popunjava prazninu koju je Sam ostavio u životu svoje porodice. Posle izvesnog vremena Sam biva oslobođen iz zarobljeništva, vraća se u kući kao promenjena ličnost i to sve pokreće lavinu burnih događaja u životu njegove porodice.

photo source: www.theaterhopper.com

Film je u nekoliko navrata podsetio na kultna ostvarenja Lovca na jelene Michael Cimina i Full Metal Jacketa Stanley Kubricka. U svakom slučaju odlične role mladih glumaca. Ovo je film koji se gleda u jednom dahu.

Možda će ovo biti najbolji akcioni film svih vremena. The expendables će okupiti glumački dream team akcionih filmova, gotovo nestvarna kombinacija glumaca koji su u poslednjih nekoliko decenija obeležili žanr akcije. Film bi trebao da se pojavi u bioskopima na leto 2010. godine.

Grupa plaćenika se okuplja i odlazi za Južnu Ameriku kako bi u samoubilačkoj misiji svrgla sa vlasti diktatora jedne od banana država.

U filmu glumi impozantna glumačka ekipa: Sylvester Stallone, Jason Statham, Jet Li, Dolph Lundgren, Eric Roberts, Mickey Rourke, Bruce Willis, Arnold Schwarzenegger, Danny Trejo i drugi. U filmu je trebala da glumi i nedavno preminula glumica Brittany Murphy ali ćemo videti da li je ostalo dovoljno materijala da se i ona nađe na filmskom platnu.

Film režira i scenario potpisuje Sylvester Stallone.  Zadnja vest koje je danas obrnula celu planetu je ta da je Stallone povredio vrat u brutalnoj sceni borbe sa glumcem Steve Austin-om koji je inače profesionalni wrestler. Urađena mu je komplikovana operacija vrata i ugrađena mu je metalna pločica.