Tranzicija u poslednjih dvadeset godina u Srbiji je dovela do velikih migracija stanovništva. Ljudi su odlazili trbuhom za kruhom tamo gde im je bilo bolje, gde su mogli da prehrane sebe i svoje porodice, ostvare svoje ambicije.  Majdanpečani su se tako selili u veće gradove, druge države, odlazili su na druge kontinente. Naš mali grad, zakukuljen negde u istočnoj Srbiji doživeo je da mu se prepolovi broj stanovnika. Već sam pisao o tome u blog postu „Drugi veliki talas odlaska iz Majdanpeka“. Od pisanja tog teksta dvojica ljudi koji su tada živeli u Majdanpeku, a moji su dobri drugari, su se odselili iz grada i rasuli se po Srbiji trbuhom za kruhom. Junaci ovog blog posta su, ipak, ljudi koji su ostali u Majdanpeku i svim onim malim mestima širom Srbije  kojima se obradujete kada dođete posle dugih odsustvovanja u svoj rodni grad.

Prijateljstva treba negovati, ne treba se prepustiti tokovima tranzicije koja nas surovo goni u potrazi za onim što nismo imali u rodnom mestu a potražili smo ga na nekom drugom. Treba ostati veran idealima prijateljstva i čuvati te ljude koji će nas uvek dočekivati kada se vratimo sa dugih putovanja po svetu. Ti ljudi su jedina veza koju imamo sa nekim vremenima koja su davno prošla a za koja nas vezuju lepe uspomene. Nemojte dozvoliti sebi da kada se vratite u svoj grad budete u prilici da nemate nikog koga bi videli i da u vašim sećanjima ti ljudi budu kao neke blede senke. Ja ne pišem olako ove redove, već sam se susreo sa nekim ljudima koji su na kratko došli kući ali nisu imali sa kime da se vide, čuju, popričaju uz kafu, jednostavno su izgubili svaki kontakt sa svojim prijateljima iz rodnog grada. Video sam u njihovim pogledima samo prazninu, kao da više nisu pripadali tu gde jesu, video sam samoću u njihovim pogledima.

Na kraju ovo blog posta savetujem sve one koji su otišli da ne dozvole sebi luksuz i zaborave rodni grad i svoje prijatelje u njemu. Ne dozvolite da vaš grad postane prazna ljuštura kada mu se vratite, da ulice kojima hodate budu prepune prikaza  ljudi koje ste poznavali nekada davno. Budite u kontaktu sa onima koji su ostali u rodnom gradu, bar to nije teško u vremenu kada se glavna komunikacija vrši putem interneta. Bićete srećniji kada te ljude sretnete prilikom vašeg dolaska u rodni grad, dani u njemu će vam biti ispunjeniji a vi  srećniji.

Tog 03.08.2008. godine sam ostavio pušenje. Prošlo je tačno dve godine od tad. Posle 15 godina pušenja, elegantno i beskompromisno sam se oslobodio poroka. Kako sam to učinio? Za sve je „kriva“ jedna knjiga koja je učinila pravo čudo „Lak način da ostavite pušenje“ autora Allena Carr-a koja me je na čudesan način preobratila u nepušača posle samo 100 pročitanih strana. Iako sam i sam sumnjao u čudo, ono se ipak desilo.

Smatram da je čin ostavljanja pušenja za svakog pušača ličan, subjektivan. Pušio sam 15 godina i sada, nakon dve godine apstinencije, mogu da kažem da nije lako ostaviti ovaj porok. Sve se menja, navike i rituali koji su bili sastavni deo pušenja moraju nestati. Treba se izboriti sa krizama, treba uložiti mnogo truda, raditi na sebi, padati i ustajati da bi se pobedio ovaj porok. Činjenica je da je svaki ex pušač potencijalni pušač i dalje i da treba svakodnevno paziti da se ne poklekne u toj borbi.

Nakon dve godine od prestanka pušenja shvatio sam jednu gorku istinu. Pušači sa kojima sam se susretao u ovih dve godine su jako netoleratne osobe. Ima izuzetaka ali jako malo. Priznajem da sam i sam bio takav dok sam pušio, ali sada, iz ove vizure, vidim koliko je teško robovati cigaretama. Shvatio sam da svaka priča koja se vodi sa pušačima u vezi svakodnevnih situacija da mi npr. „smeta ako neko puši u mom stanu ili kancelariji“ dovodi do podsmešljivog stava prema meni. Na moje mučenje kada mi npr. ide dim u lice sagovornika na nekom javnom mestu a pušač to vidi, umesto da ugasi cigaretu on nastavlja nemilosrdno sa torturom. Najviše mi je žao male dece u okruženju pušača.

Kada se sve presabere, došao sam do zaključka da treba ulagati u svoju budućnost, u zdravlje za neke buduće dane kada treba biti spreman da se uhvatiš u koštac sa životom da da budeš zdrav, za sebe i svoju porodicu. Pušenje na duži period ruinira zdravlje, posledice nisu vidljive odmah ali svakako dolazi do njih. Ne želim da dajem savete pušačima koji čitaju ovaj tekst, ja sam svoju bitku dobio, ponosan sam na sebe i svakako sam postao bolji čovek zbog ovog čina.