Veliki talas nezaposlenosti zapljusnuo je Majdanpek poput Cunamija pred sam kraj ove 2009. godine. Ustaljena novogodišnja atmosfera, koja je uvek asocirala na najbezazleniji period godine kada je Majdanpek tradicionalno i najlepši, rasplinula se poput balona sapunice. Radnici Zlatare Majdanpek očekuju stečaj, teška je situacija i u Fabrici bakarnih cevi, radnici Opštinskog suda Majdanpek i radnici Opštinske uprave u Majdanpeku očekuju takođe otpuštanje, prilično sumorna atmosfera među radnim narodom nekada moćnog Majdanpeka.
photo source: www.labin.com
Za zadnjih godinu dana u Srbiji je bez posla ostalo 250.000 radnika. U mesecu novembru se na birou rada prijavilo čitavih 19.798 osoba. To su mahom ljudi koji su u zrelim godinama i koji nemaju novca da pokrenu neki biznis. Šta uraditi u Srbiji kada ostanete bez posla???
- NAKNADA – Radnik se treba javiti kod Nacionalne službe za zapošljavanje gde može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu, i to u zavisnosti od visine primanja koja je imao dok je radio, od 12.000 dinara do 24.000 dinara u periodu od godinu dana. Ako se zaposleni opredeli za osnivanje samostalnog biznisa (koji će sasvim izgledno propasti pre ili kasnije jer će ga država osušiti svojim nametima), nezaposleni koji se opredelio za ovu opciju može dobiti jednokratno ceo iznos naknade a može konkurisati i za kredit kod Fonda za razvoj Republike Srbije.
- OBUKA – Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje obuku za razna zanimanja i to putem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Ove godine je upisano oko 3.000 ljudi a kursevi traju do šest meseci. Pre svega najviše je ljudi zainteresovano za zanimanja servisera računara, turističke vodiče, kozmetičare. Završena obuka ne znači automatski i sigurno zaposlenje.
- SUBVENCIJA – Ako lice želi da pokrene privatan biznis može da očekuje subvenciju u jednokratnom iznosu od 130.000 dinara radi adaptacije ili kupovine poslovnog prostora ili nabavke osnovnih sredstava za obavljanje delatnosti.
Ko se zajebe pa pokrene biznis očekujući da će od države dobiti novčanu pomoć kroz kredite može sasvim lako da izvisi za novac, pri tom se debelo zadužujući. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je 29. juna ove godine saopštilo da je program subvencija za pokretanje posla u 2009. godini završen. Dodeljeno je 2.822 kredita a da bi kanditati mogli da dobiju kredit, morali su da otvore svoje radnje ili preduzeća. Za neophodnu dokumetaciju trebalo je izdvojiti oko 50.000 dinara, trebalo je priložiti biznis plan(ko ne zna da ga uradi, a mnogi ne znaju, plaća izradu istog). Dok čekaju na ove kredite preduzetnici svakog meseca trebaju da uplate doprinose i poreze, u proseku od 12.000 do 15.000 hiljada dinara. Kada se saberu svi ovi rashodi ljudi potrođe čitave otpremnine i tako da naredne godine ne mogu da konkurišu za kredite jer više nisu početnici. Prilično pokvarena igra države prema preduzenticima u pokušaju.
Priča se odvija dalje pa tako imamo sledeću situaciju, i ako pokrenete biznis (radnju u zemlji Srbiji) niko vam ne garantuje da ćete se održati na površini i početi da privređujete. Mnoge radnje se zatvore i pre nego što im kupci zapamte ime. Ova pojava je izuzetno ispoljena u Majdanpeku.
Srbi olako dižu ruke od biznisa pre svega zbog velikih nameta države. Država je skupa. U Srbiji su prilično veći porezi i doprinosi nego u regionu. Privrednici plaćaju skuplju struju, gas i vodu. Ako je neko početnik u poslu i tek treba da razvije biznis, banke ga neće kreditirati.
Hteli mi da priznamo ili ne razvijati biznis u zemlji Srbiji je prilično nezahvalan posao. Vrata Evropske unije se polako otvaraju za naše građane što će dovesti do velikog egzodusa radnika na zapad. Za kraj ću vam ispričati jednu anegdotu koju sam čuo od mog druga koji je na „privremenom radu u Austriji“. On je otac troje dece, napustio je pre par godina siguran posao u Rudniku Bakra Majdanpek. Kada je otišao za Austriju imao je jako težak period prilagođavanja, odvojen od porodice pomišljao je da se vrati nazad. Njegov brat mu je dao praktičan savet u tim trenucima kada se lomio: „Slušaj, koliko god da je dobro u Srbiji, ovde će uvek biti malo bolje.“ Nakon toga, ubrzo je sredio papire za sebe i porodicu i napustio je Majdanpek i Srbiju.
izvor: Večernje novosti (pisano izdanje)
Blog post napisao dezareo
zadnjih 5 blog postova autora dezareo
- 82. dodela Oskara - March 8th, 2010
- Udarne rupe na prodaju - March 6th, 2010
- "Možda" - February 11th, 2010
- Još malo o sajtu doma zdravlja Majdanpek - February 10th, 2010
- Brasil vs. Argentina - January 29th, 2010
Like or Dislike:
0 
0
da li je potrebno bilo shta komentarisati?
Like or Dislike:
0 
0
Iskustva koja imam u vezi otvaranja novih firmi u Srbiji (tacnije iskustva meni bliskih ljudi, koji su privatni preduzetnici) nisu bas kao ova navedena u tekstu. Naime, nijedno od preduzeca otvorenih tekom prosle i ove godine do sada nije zatvoreno, cak troje mojih veoma bliskih prijatelja vec sire svoj biznis i ne samo da posluju pozitivno, veci dobro zaradjuju. Jedan od njih je biznis poceo kreditom za „samozaposljavanje“ Nacionalne sluzbe. Mislim da na ovu temu ne treba gledati bas toliko turobno, drzava je zaista preterala sa nametima, ali ipak moze da se radi. Nas covek je cudo, cim otvori firmu, odmah nabaci besan auto, ruca iskljucivo u restoranu i izigrava gazdu, pa naravno da ce da pukne za 2 meseca. Primer vlasnika firme u kojoj ja radim: Vlasnik je do prosle jeseni vozio Opel Omegu `91. godiste iako zaradjuje vise od milion eura mesecno i ako 90% proizvodnje ide iskljucivo na USA i italijansko trziste (Caterpillar Serbia & Bitteli). Covek moze da vozi auto koji pozeli, ima preko 50 zaposlenih, najmodernije masine, ali kad zagusti licno seda za viljuskar ili neku drugu masinu i radi kao najgori fizikalac. Naravno da ce takav biti jako uspesan… nije stvar u kreditima, vec u stavu i resenosti da se uspe – to je moje misljenje.
Like or Dislike:
0 
0
poslednja rečenica je suština i fakat… imamo najniže plate u regionu a naskuplje cene…apsurd. da li je normalno da pola plate odvojiš na kiriju i troškove, a druga polovina da ti bude par patika marke NIKE ?! svugde je normalna cena patika max. 50€ a ovi naši debilčići prete roditeljima da će se ubiti ako im ne kupe tike od 15.000 dinara. jel to normalno danas ?!!
Like or Dislike:
0 
0
Crno da crnje ne može biti. U stvari uvek i od goreg ima gore.Ko zna šta nas sve čeka u ovoj zemlji?