Ovaj tekst je napisan 26.02.2008. godine na mom prethodnom blogu koji sam vodio na adresi www.dezareo.bloger.hr.

World wide web, revolucija u našim životima

Danas sam u raspoloženju da razmišljam o dobrim akvizicijama u svom životu. Možda je najbolja, kada se vratim u svih 33 godina mog života jeste baš www. Revolucija koju smo doživeli je promenila sva stanovišta na kojima je naš život bio zasnovan. Za svega nekoliko godina kolektivna svest, opšta rasuđivanja, naša stremljenja ka budućnosti su iz korena promenjena. Staro beše srušeno i sada na novom temelju www-a naš život kreće iz početka.

Kada se vratim samo nekoliko godina unazad i kada se prisetim priče o nekoj tamo dalekoj Irskoj u kojoj jedna porodica ima priključak na svetsku mrežu 24 sata dnevno, mmmmm razmišljao sam kako bi bilo imati istu privilegiju, ma brzo sam se ohladio. Ta informacija je svakako poslužila da se prodiskutuje par puta sa ortacima. Sećam se da smo, po starom dobrom običaju, proklinjali zemlju u kojoj smo rođeni i razmišljali da ta privilegija ipak pripada nekom drugom, srećnijem ljudskom biću. Dvadesetčetvoročasovni priključak na struju, vodu i dial-up koji smo papreno plaćali, beše naš limit.

Godine prolaze, i konačno smo dobili priliku da posedujemo nešto što se događalo tamo u dalekoj Irskoj, napomenuto u pređašnjoj priči. Kada je puštena informacija da će širokopojasni internet konačno navratiti i u ove naše pasivne krajeve, sa rezignacijom i starosrpskim običajem nepoverenja (začinjenim sočnim psovkama), odbacivali smo tu opciju u našim životima. Kada ceo život provedeš u ovoj državi, sigurno se ne daš lako zajebati, klimaš glavom svom sagovorniku koji ti prosipa priču o nečemu što jako priželjkuješ i pri tom gledajući da ga sarkastičnim komentarima ignorišeš (i opet,  trudiš se da konverzaciju začiniš sočno…). Po završetku razgovora, kada se stvari slegnu, negde u dubini duše ipak gajiš nadu, i nekako… lepo ti je. Načekasmo se ali, ipak, isplatilo se.

Nikad neću da zaboravim taj prelazak iz „razjebanog Fiće u super luksuzni Ferrari“. Tog dana, kada je gotovo ceo progresivni Majdanpek dobio modeme za ADSL, krenula je revolucija u našim životima. Konačno smo se osetili ravnima jedinkama na dalekom Zapadu. Naš predivni talas koji smo čekali celog života upravo nam se približio, za tren oka bili smo na njemu. Vetar u kosi, nepregledno prostranstvo svetske mreže pred nama. Samo da vam kažem još jednu stvar, još smo na talasu.

Naš mladi metal band „Famous Bastards“ je imao poteškoća i jaču konkurenciju nego prošle nedelje na takmičenju GBOB(Global Battle of the Bands finale Srbija). Većina bendova koji su svirali, bili su metal orijentacije i dobro uvežbani. Alternativna scena, za koju sam mislio da je na niskom nivou bila je samo moja loša procena, iskreno, prevario sam se. Na takmičenju GBOB je ove  godine učestvovalo  oko tridesetak bendova koji su rokali bez pretencioznosti. Tu je bilo death, black, trash, progressive metal, growl i scream glasovi sa melodičnim pevanjima, složenim ritmovima i riffovima na gitarama. U SKC-u je to izgledalo baš onako pompezno i zastrašujuće, ozvučenje je bilo preko 1000 watt-i.

U finalu je sviralo petnaest bandova, uglavnom sličnih pravaca rock/metala. Band iz Kikinde, „Super Confusion“ svira neku vrstu jazzy fusion rocka. Nasleđe njihove muzike je iz sedamdesetih godina prošlog veka i uplive moderne tehnike i progresiv rock/metala. Ovo je odličan instrumental band koji je dobro uvežban i zna šta radi. Oseća se uticaj Patituccija, Dream Theater, folka, grupe Yes. Ovaj band će predstavljati Srbiju na grand finalu tridesetpet država sveta u Londonu. Nadam se da nas neće razočarati!?

Drugo mesto osvojio je „Rare“, meni od ranije poznat band, koji svira funky, jazz pop rock. Imaju više studijskih izdanja, momci su radili na imidžu što se i videlo u subotu uveče. Imali su takav nastup da su odmah zadobili publiku. Funkerica deluje na ljude na sebi svojstven način a oni to dobro znaju, tako su i nastupili, sve ili ništa, zabavljački i pozitivno. U njihovoj muzici se prepoznaju sledeći bendovi i pravci RHCP, Janes Adiction, drum&bass, Funkadelic, Zappa, Primus…

Treće mesto osvojio je „Mortero“, trash-core sastav. Pevači su dva mlada momka koji znaju da uklope melodiju, slično kao kakav emo bend ili biohazard. Pesma koju su izveli ima konstantan beat, sa zanimljivim bass deonicama, na kraju su odradili growl masakr…

Četvrto mesto po izboru žirija su „Rain Delay“, death-core trash sastav iz Beograda. Zanimljiva stvar je to što imaju devojku za frontmena. Ima glas kao pevačica grupe „Arch Enemy“, a na momente peva kao „Evanescense“. Meni se, lično, ne dopadaju ovakvi pravci metala. Fin nastup i ništa više.

Peto mesto osvojio je bend „Vesko i kuriri“. Momci imaju veoma atraktivan i zanimljiv nastup. Imali su dogovor sa light majstorom da se pogase svetla po celoj sali skc-a, a tu i tamo da ostane koje svetlo. Imaju pop rock pristup. Na glavama su imali lampice tako da su izgledali baš u space maniru. Melodično pevanje i nije me, moram da priznam, oduševilo, ali efekti na sintisajzeru i gitari. Podsetili su me svojim nastupom na Steve Vai-a iz 2001. godine u „Live at Astoria“.

Sedmo mesto su osvojili „Good eye closed“. Ovaj bend svira hard-core trash. Meni ovakav pravac više ne leži(ranije sam se pržio na ovakvu svirku), moram da budem iskren da sam preležao neke dečje bolesti. Ovaj band svira hate-core sa trash gitarama, over and out!

photo by jsh

Naš mladi Majdanpečki death-core trash sastav je zauzeo osmo mesto i drugo mesto po glasanju publike! Kada su izašli na scenu krenula je masa ljudi da pristiže i tada je počeo kolektivni haos. Momci imaju jasan, čvrst stav o životu. Pošto sam upoznat šta ovi momci vole od muzike, ipak to ih nije sprečilo da ispolje svoju dozu originalnosti. Svirali su čitavih šest minuta, što je prilično brzo za metal sastave. Naša majdanpečka publika i fanovi su dali sve od sebe. Prava energija, što bi moj kolega dezareo rekao:“kao da je sam pakao došao na scenu“. Na posletku mogu da kažem da smo se odlično proveli zajedno sa našim dugogodišnjim ortacima koji žive i rade u Beogradu. Na kraju pozdrav što bi Lemmy iz Motorhead-a rekao „Stay clean!“

Elektronska trgovina u Srbiji je još uvek strani pojam širokim narodnim masama. Zamršeno klupko između finansijskog sistema i pravne regulative Srbije, sa jedne strane i propisanih uslova i nepoverenja finansijskih giganata zapada sa druge strane, svakako dovode do apsurdne igre mačke i miša u kojoj, kao i uvek, prosečan srbin izvuče deblji kraj.

PayPal ne predstavlja ništa drugo nego firmu koja se bavi transakcijama između kupaca i prodavaca (primanje i slanje novca). PayPal preuzima obavezu transakcije novca i za tu uslugu naplaćuje proviziju. Kao takav on preuzima svu odgovornost koja se tiče sigurnosti i tajnosti identiteta korisnika usluge. Ebay je pazario PayPal 2002. godine za 1,5 milijardi dolara i sada najveći broj korisnika PayPala kupuje robu preko Ebay-a. „Hej, PayPal u Srbiji, sjajna stvar!“,(raduje se prosečan Srbin).“Moći ću da pazarim povoljno na eBay-u.“, hmmm, to je istina.“Imam sjajnu ideju, mogao bih da započnem biznis preko neta, otvorim računu na PayPalu i samo gledam kako se novac sliva na moj bankovni račun.“, e pa neće moći baš tako lako.

Naše komšije Hrvati i Bosanci, koji već nekoliko godina koriste usluge PayPala ne mogu da primaju uplate tj. ne mogu da podižu novac sa PayPal računa. Novac koji se nalazi na PayPal računu može samo da se koristi za kupovinu preko interneta ali ne i da se podigne, odnosno da izvrši transakcija na vaš bankovni račun. Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić najavila je u junu 2009. godine da će se Srbija naći na listi PayPala za 2010. godinu. Navode se podaci koji se tiču samo „podsticanja elektronske trgovine i poslovanja u Srbiji“ preko PayPala ali niko ne spominje nemogućnost podizanje novca preko ovog servisa. Hrvatska tek od 01.01.2010. godine može da očekuje odluku samog PayPal- da li će omogućiti da korisnici mogu podizati novac, odnosno izvršiti transakciju na bankovni račun. Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini. Jedna od stvari koja će svakako biti pogubna za internet biznis je situacija da vaši potencijalni poslovni partneri koriste sam PayPal kao opciju za finansijsko poslovanje a ne postoji mogućnost transakcija između PayPala i drugih sličnih servisa.

PayPal koji neminovno dolazi u Srbiju donosi jednu novu tendeciju kupovine u naše živote. Njegovo prisustvo će se smatrati nepotpunim sve do trenutka kada ćemo moći, ne samo da ravnopravno da ostavljamo, nego i da podižemo novac sa njegovih računa. Jedino što nam ostaje je da čekamo na takvu mogućnost, u ostalom ako smo nešto i naučili u prethodnih dve decenije to je svakako čekanje i kaskanje za drugim državama. Poželimo dobro došlicu PayPalu u Srbiju.

Nisu sve priče u našem gradu sumorne, depresivne i jadne. Kada se ljudi udruže, kada postoji ideja i energija ljudi svakako se mogu uraditi i neke korisne a lepe stvari. U poslednjih nekoliko meseci sprovedeno je nekoliko zanimljivih akcija  i naš grad je ulepšan za jedno divno dečje igralište, dobili smo kaveze za skladištenje plastične ambalaže, medicisku opremu od Vlade Japana, jedan lep digitalni sat iznad bolničke apoteke i svakako je ove nedelje fudbalsku planetu zapalio naš majdanpečanin Dejan Rambo Petković.

Dečje igralište se nalazi tik pored ulice Karađorđeve a preko puta osnovne škole „12. septembar“ u Majdanpeku. Iskreno, u ovom trenutku ne posedujem informaciju ko je renovirao ovaj dečji vrtić, ali je posao svakako urađen veoma kvalitetno. U svom tom sivilu okolnih zgrada, ovaj vrtić je prava oaza radosti za mališane.

Članovi udruženja građana „Eko030″ iz Majdanpeka su uradili projekat „Čisto“ kojim su postavili kaveze u koje se odlaže PET ambalaža (flaše, kese i ostale plastične stvari koje građani više ne koriste). Preduzeće je pre dvadesetak dana postavilo tridesetak žičanih kaveza na teritoriji celog grada a takođe isto  je dobilo i mašinu za obradu sakupljene ambalaže. Ono što sam ja primetio je da majdanpečani prilično disciplinovano odlažu ambalažu u kaveze što me prijatno iznenadilo. Ovih nekoliko fotografija koje sam napravio na nekoliko različitih lokacija u gradu potvrđuje tu tezu. Nadam se da vandali neće krenuti sa demoliranjem kaveza i da isti neće poslužiti za čuvanje razne sitne stoke.

„From the people of Japan“, Japanska vlada je zdravstvenoj ustanovi u  našem gradu dodelila medicinsku opremu u vrednosti od 61.000 € (ambulantno vozilo, EKG aparat, defribilator, ultrazvuk i monitor). Smatram da je ova oprema u velikoj meri došla kao melem na ranu našim medicinarima. Ovom opremom se svakako podiže kvalitet zdravstvene zaštite u Majdanpeku. Osim toga, na zidu apoteke doma zdravlja osvanuo je i digitalni sat.

Šmeki se vraća u velikom stilu. Veoma dobre fudbalske partije u brazilskom Flamengu su ponovo izbacile u prvi plan fudbalera koji je ponikao u Majdanpeku. Čovek koji igra u zemlji petostrukog svetskog šampiona u fudbalu, čovek koji igra sjajno u 37. godini života i čovek koji je javno preko medija rekao da bi voleo da zaigra za reprezentaciju Srbije u fudbalu (makar jednu prijateljsku utakmicu, nadamo se da ce selektor Antić imati to u vidu), svakako zaslužuje sve pohvale. Šmeki je svakako fenomen, jedan, jedini, neponovljivi. Evo oficijalnog sajta Ramba Petkovića na internetu.

photo by www.glassrbije.org

Izvori: rtvmajdanpek.com i eko030.wordpress.com

Zvezde ovog teksta su svakako sportski komentatori koji su svojim vrcavim i otkačenim prenosima sportskih dešavanja postali prave zvezde televizije. Njihovi gafovi su postali deo opšteg narodnog humora, njihov komentatorski stil se razlikovao od čoveka do čoveka ali svakako nikog nije ostavljao ravnodušnim. Umeli su svojom veštinom prenosa dešavanja na sportskim terenima da podgreju atmosferu među gledaocima ali i da ih nasmeju.

Vladanko Stojaković je svakako jedan od najupečatljivijih sportskih komentatora. Poznat kao veliki hedonista svakao je ostao upamćen po komentaru jedne od utakmica:“Polster, Polster, grhmhm, grhmrhm. (posle dvadesetak sekundi kašlja od duvanskog dima), i da vidimo zašto su se igrači Kelna kao po komandi povukli na svoju polovinu… Da, to je gol, 1:0.“ Evo jedne utakmice gde ćemo se podsetiti ovog sjajnog komentatora.

Legendarni prenos legende sportskog novinarstva Mladena Delića, takođe će ostati upamćen. Kvalifikacije za evropsko prvenstvo u fudbalu s kraja sedamdesetih, evo legendarnog snimka.

Milojko Pantić, komentator koji otvoreno navijao za Crvenu Zvezdu, jedan od onih koji su svakako obeležili zlatno doba Crvene Zvezde. Evo snimka legendarne utakmice između Zvezde i Bayerna 1991. godine koju prenosi Milojko Pantić prepunog zanimljivih  komentara.

Evo i jednog retkog snimka Jordana Ivanovića čuvenog radijskog sportskog komentatora. Poznat je bio po veoma opisnom izražavanju i brzini prenosa onoga što se odvijalo na terenu. Evo radio prenosa izvođenja penala na utakmici C.Zvezda Olimpik. Ovaj radio prenos su kombinovano prenosili Jordan Ivanović i Marko Marković.

Ratko Korać je verovatno najemotivniji televizijski prenos odradio kada je prenosio žensko finale na 200 metara plivanja prsnim stilom za žene u kome je plivala Nađa Higl. Čovek je zaplakao od sreće pritom sipajući iz rukava kritike na račun ljudi iz plivačkog saveza koji su iznosili zamerke na račun Nađinog plivanja.

Slobodana Šarenac koji je prenosio košarkašku utakmicu između USA i Jugoslavije na svetskom košarkaškom prvenstvu u Indijanopolisu i njegovog komentara na izgled sudije.

Osim napred navedenih komentatora svakako se izdvajaju i:

• Dragan Nikitović…Ovaj Žare Paspalj pre nego što da koš uvek izvede neku čavrtiju!
• Zvonko Mihajlovski(…svetsko prvenstvo Korea i Japan)… je toliko brz da mu konstantno preti opasnost od radara, i kazne zbog prekoracenja brzine!
• Srđan Knežević sa svojim emotivnim prenosom rukometne utakmice Jugoslavija-Hrvatska… Cela Jugoslavija je sada sigurno na rukama!
• Milorad Đurković (Nemacka - Engleska) Da je Gaskojn imao moj broj cipela, sigurno bi ta lopta zavrsila u mreži.
• Gojko Andrijašević (za Šalke 04 igra Marko Kurz) „Lopta do Kurca.“

• Jovan Memedović (prenos bokserskog meča) uffff kako ga je dočekao, legao mu je na rukavicu što bi naš narod rekao kao kec na jedanaest.

izvor: www.blogovanje.com i www.leksikon-yu-mitologije.net

Ovo je album koji ne može čoveka ostaviti ravnodušnim. Pošto se sve kuvalo tokom leta, „Summer started wrong“ je self-titled izdanje širokog stava i pogleda na muziku. Krenimo sa recenzijom.

ARRIVAL“ je punk i psyhodelic pesma. Uvodna stvar koja govori da „Džoni dolazi“. Sonic Youth-ovski, synthisizer, hammond klavijature, energično pevanje…-Ah-Yeah! Džoni dolazi!

„RANDEZ-VOUS_TECHNIQUE“, sekvence iz filma „Masculin Feminim“, Gitare uvode u priču i ostalo je na vama da slušate… „WAITING“ je, iskren da budem, jeste pesma čekanja. Svi mi svesno ili nesvesno stalno nešto čekamo. Ne bih da razvijam temu dalje, pesma ima opuštajući efekat.

Pesma iz naslova „ACCEPTANCE OF ADAPTATION“ je na mene ostavila najveći utisak. Odlični audio efekti na gitari, bass gitari ili imitacije bass gitare, ne znam. Fade in i fade out zvukovi, šaputanja, zvukovi iz prirode, grada, duvanje vetrova, kočnice aviona i nešto nalik mašinama iz nekakve fabrike. To sve sam ja čuo dok sam preslušavao ovu pesmu. Obuzimala me je jeza. Definitivno podseća na muziku za neki srpki low budget horror film. Mogu da kažem da sam se navikao na Džonijeva dizanja i spuštanja raspoloženja. Tu je odgovorno tvrdim i stojim iza toga, pravi umetnik.

„HEAD-HIT“ ima uvod sa snimcima grada i nekoga ko svira saksofon, automobili, šetnja ljudi, razgovori i nagli prepad zvukom „Ride činele! Ono što me je najviše oduševilo je mutacija zvuka saksofona, čuju se i visoko frekventni zvuci koji dosežu 20.000 Hz i povratak mutacije saksofona na prirodan zvuk. Fantastično.

„ERASED“ Nešto je izbrisano? Džonijev pristup elektro svetu. Možda ću pogrešno da shvatim, ali imam osećaj da je nešto izbrisano, takvo osećanje prožima celu pesmu. „LIBERO“ a.k.a „Summer started wrong?“ Pitanje za milion dolara. „Yes it did“! To bih ja rekao…Razdragana pesma o razdvajanju lošeg od dobrog. Možda se autor ne bi složio sa mnom ali definitivno veseli momenat na albumu.

„DEPARTURE“ Shakeri, jedan ton na gitari i bass-u. Uvod od jednog minuta. Diže mi se kosa na glavi. Šta da očekujem? Himnični bubnjevi, synth-zvuci, alternative beat. Ova pesma ostavlja čoveka ravnodušnim. Odjavna pesma koja govori da ima toga još!

Marko Nikolić alijas Džoni Promis je napravio, moje je mišljenje, do sada umetnički najkvalitetnije muzičko izdanje. „Konceptualni album“. Za našu sredinu Džoni kao multimedijalni umetnik zavređuje  veću pažnju medija i njihovih kritičara. Ne bih mogao da smestim ovaj album u neki žanrovski pravac jer bi to bilo unazađivanje ideje. Jednostavno originalno. http://www.last.fm/music/Dzoni+Promis Ocena 9,5.

Muzička manifestacija „Global battler of the bands“ se odvija na globalnom nivou i ista afirmiše, promoviše i organizuje koncerte za mlade i neafirmisane bandove. GBOB okuplja bandove iz Australije, Hrvatske, Danske, Mexica, Farskih Ostrva, Švedske, Južne Afrike, Srbije itd. Imaju svoju radio stanicu GBOB/Jango radio Award. Pobednik u tom sistemu glasanja i ocenjivanja dobija određenu novčanu nagradu. Moj lični stav je da se radi o odličnoj manifestaciji, znamo da mladi bandovi nisu mogli ranijih godina da se afirmišu u našoj zemlji a o inostranstvu da i ne govorim. Medijske blokade, nedovoljno sponzora, nedostatak volje, loša politička situacija, sve je to dovodilo do regresije i depresije u umetničko-muzičkom smislu. Bandovi su bili primoravani da stvaraju, u glavnom, u kućnim uslovima. To su uglavnom demo snimci lošijeg kvaliteta. U GBOB organizaciji ovakva stanja se prevazilaze i mogu slobodno da tvrdim da je liberalizacija počela. Jednom mladom bandu se omogućava da ostvari uspeh. Majdanpečkom bandu „Famous Bastards“ želim mnogo sreće u daljem takmičenju.

photo by jsh

Moj utisak je da nije lako pobediti na ovom takmičenju koje nije žanrovski podeljeno. GBOB se održava u SKC-u od 15. do 19. oktobra. Bandovi koju su nastupili u petak veče bili su: Soundeleven, Yankee, Noreasonkru, Klot, Sinestezija, The lates, Freakz fight for freedom, Famous Bastards, Straight Mickey and the boys. Ne bih mnogo da komentarišem bandove koji su bili vrlo šarenoliko žanrovski podeljeni. Iskreno nisam stigao sve da pohvatam ko je šta svirao. Mogu samo da napišem da je tu bilo par bandova koji su mi se svideli i koji zaslužuju mnogo više. To su Straight Mickey and the boys, Klot i The Lates.

Naš Majdanpečki band, momci iz Famous Bastards su organizovali besplatan prevoz, konforan minibus za fanove i prijatelje banda. Krenuli smo iz Majdanpeka negde oko 3 sata popodne i stigli kod SKC-a oko 7 uveče. Oko 22 časa uveče počela je svirka, svaka grupa imala je po 8 minuta da odsvira svoje stvari. Naš band su dobili treću nagradu žirija i prvu nagradu publike. Prošli su u narednu rundu takmičenja koje će se održati sledeće subote. Ova poslednja svirka predstavlja finale nacionalnog takmičenja. Još jednom se zahvaljujem momcima iz banda, svaka čast i hvala na kvalitetnom zezanju.

Na kraju evo kratkog Vcasta, neposredno pred polazak za Beograd.

Koliko se god trudio da neke stvari objasnim ljudima, jednostavno, ne ide? Pisati blog nije lako. Treba uraditi toliko tehničkih stvari, namučiti se u vezi mnogih sitnica i na kraju krenuti sa pisanjem. Može se pisati o bilo čemu, može se pisati u bilo koje dana, može se pisati za sebe ali uvek se provuče ta želja da i drugi pročitaju to što si napisao. Ne treba živeti u ružičastom svetu, uvek je prisutna surova istina da je kritika čitaoca stoji kao „Damoklov mač“ nad glavom onoga koji piše.

photo by www.telkman.co.uk

Već nekoliko puta sam se susreo sa kritikama u vezi mojih postova. Jedan drugar me je kritikovao u vezi grešaka koje pravim kada pišem a drugi u vezi kontradiktornosti koje iznosim i koje u stvari predstavljaju čistu glupost. Ok, kažem ja, sigurno ste u pravu, ali blog koji ja pišem je moje poimanje stvarnosti, moj autentični pečat koji dajem svetu oko sebe i stvarima koje me zanimaju. Moj blog = moja subjektivnost. Ono što napišem to je deo mojih razmišljanja, znanja koje posedujem i to sve u trenutku inspiracije pretvaram u blogpost. Ne želim da ulazim u raspravu da li grešim ili ne, jednostavno se trudim da tekstove učinim zanimljivim ljudima za čitanje i da održim koliko toliko kvalitet pisanja.

Profesor Bane iz Bora, jedan od blogera je na prethodno održanom BlogOpenu u Nišu govorio o pravopisu i pismenosti među blogerima. U njegovom predavanju se jasno moglo čuti da blogeri trebaju da imaju kvalitetnu kontrolu tekstova, da se u celu priču uključe cenzori i da tako blog dobije kvalitetno prečišćene tekstove, gramatički ispravne i ispeglane. Ne, ja ne želim da robujem tome. Daleko od toga da želim da ruiniram svoje tekstove i da ne vodim računa o pravopisnim stvarima u njima. Trudim se da posao odradim kvalitetno, koliko mi moje znanje dozvoljava.

Ja sam ovaj blog počeo da pišem isključivo iz potreba da predočim svetu svoje stavove, svaki od mojih tekstova je autentičan i vezan za neko moje interesovanje. Osim mene tu je Marko, koji takođe slobodno može da iznosi njegova interesovanja. Jedini uslov koji stavljam pred Marka i sebe je da sadržaj bude zanimljiv. Plus je ako se u tekstovima nadje i neka priča vezana za Majdanpek, za ljude koji ovde žive, za dešavanja u gradu.

Dragi moji, čitajte tekstove, komentarišite, opustite se uz sadržaj ovog bloga i nemojte uzeti autorima tekstova za zlo ako neki put promaše slovo, pogreše koji padež ili iznesu neki lični stav sa kojim se vi ne slažete. Ipak je ovo blog, mesto na kome je subjektivan stav na prvom mestu.

Nezahvalno je pisati o muzici i muzičkim izdanjima, jer prijatelji moji, muzika je iznad svega, ona je filozofija i umetnost. Muzika socijalno objedinjuje, duševno razgaljuje a savest uzdiže. Treba slušati kvalitet.

Naš grad grad je oduvek patio od deficita kvalitetne umetnosti. Nekolicina bandova koje ja lično poštujem, a većina njih više i ne svira su: Kapodistrija, Morbus, Promising youth, Equites, Pjesn. Ne želim da nabrajam dalje, ovo su bandovi u kojima su svirali i sviraju moji dobri prijatelji. To malo kvaliteta na dlanu, traje u našim sećanjima, često ih pominjemo i danas. Kada napravim osvrt na osamdesete i devedesete, i svu tu buru dešavanja u našem gradu, mogu reći da je bilo dosta kvalitetnih svirki. Bendovi koje ja lično slušam i poštujem idejno su se zasnivali na alternativnom rocku i novom valu.

Novi kantautorski album Isidora Igića „Jedan koji putuje sobom“(izdavačka kuća „Slušaj najglasnije“ Hrvatska), zavređuje moju pažnju. Vrlo dobro znam da je „uradi sam“ album velika muka ali ujedno sreća i radost. Ovo je Isidorov drugi album koji je tehnički dinamičniji od njegovog prvenca. Album je minimalistički, koncentrisan je na dva-tri akorda, vokale i back vokale koje je sam odpevao. Ne bih da komentarišem Isidorove muzičke uzore ali nesporno je da čovek poznaje dark pop, alternativni pop, punk, new wave, straight country i objedinjujući pravac „amerikana“ britanske i američke folk muzike „alt-country“. Mene lično album podseća na poneku pesmu Block out-a, atmosfera iz pesme u pesmu je kao „prava linija“. To znači da osećanja koja čoveka prožimaju kada sluša pesme jesu u tonalitetu sa samom pesmom. Favoriti na albumu su pesme „Aaa“, „Taj dan je blizu“ i „Ko je kao ti“. Produkcija albuma je kristalno jasna sa sporadičnim synth-efektima na gitari i u pozadini. Za kraj mogu samo da kažem da je ovim albumom Isidor zapušio mnoga usta muzičkim tračarama u gradu. Oficijelnu stranu  Isidora Igića možete pogledati na MySpace-u.  Bravo, ocena albuma: 9.

Oduvek sam tvrdio da je Majdanpek srpski Seattle. Poređenje sa gradom u Americi je više nego prikladno. Oba grada su depresivna, oba grada su okružena gustim šumama i oba grada se nalaze u zabiti. Još jedna stvar povezuje ove gradove, to je urbana nota rock’n'rolla. Majdanpek je imao dobre bendove, u gradu je oduvek bilo dobre svirke i furao se urbani fazon. Sve se raspalo u prvoj polovini devedesetih godina. Kao preslikana situacija u Seattlu se javlja „Grunge“, sa mnogo dobrih bandova. Ovaj muzički pravac za kratko vreme postaje najpopularnija forma rock’n'roll-a i uspešno pohodi muzičke top liste. Kasnije dolazi do hlađenja, raspada se Nirvana, nestaje Sound Garden, nema više Stone Temple Pilots i Alice in chains. Band koji se tu provlači kao homogena družina i koji ostaje na okupu je Pearl Jam.

Pearl Jam

Zadnji deveti studijski album benda Pearl Jam „Backspacer“ predstavlja najkraći njihov album ukupne dužine od 37 minuta. Ovaj album predstavlja mešavinu popa i punka, gde je većina pesama urađena u kratkoj formi, nabijena energijom, uz par balada. Uz lutanje banda u zadnjih desetak godina što se tiče muzičkog izraza (daleko od toga da je taj period bio loš), band kao da je sazreo i upoznao sebe i svoje  mogućnosti. Sada je tu Backspacer kao proizvod tog sazrevanja.

Eddie Wedder je kao i uvek glavna atrakcija benda. Na ovom albumu kao da mu je laknulo što ne mora da peva o aktuelnoj politici George Busha i što u novim pesmama  počinje da deli umereni optimizam. Na albumu se nalazi nekoliko kratkih rock balada kao „Just Breathe“, a tu su i „Got some“ pesma o zavisnosti drogama i oporavku od njih, gde Wedder zagonetno recituje „Got some if you need it“.

Backspacer omot albuma

Definitivno ovaj album preporučujem ljudima da ga preslušaju. Majdanpek je konačno utonuo u najmračniji deo godine, kreću kiše, magle i hladnoća. Nema grejanja, putevi su razrovani, oseća se ta odsečenost od ostatka sveta, srpski Seattle. Vreme je za Pearl Jam i Backspacer.